СРБИЈОМ
УНАКРСТ
Миодрагу Мркићу (1932 – 2022), који поживе као и наш праведни отац Михаило
Дорћол, Бања Врујци, Љиг, Ваљево, Бранковина, Вајат проте Матеје,стара школа Ненадовића,нова школа Десанкина, и гроб њен,црквена ризница, Хаџи Рувимов дуборезни крст;Дивчибаре,Косјерић, Пожега, Севојно, Ужице,Сирогојно, Црква Св. Петра и Павла,Музеј под ведрим небом (Старо село); Велики Рзав, Златибор,Партизанске Воде, Кремна, Мокра Гора, Тара, Јатари...Овчарско - кабларска клисура, Манастир Благовештење
БосиЉак са гроба- Гробови пророка...Дивне новости са планина, са осунчаних падина доноси путник кога је позвао Бог да му покаже прамење магле,долине и висове, борове,изворе, бистре потоке и зеленило ... праслику раја.
Србија има и своје божанско лице на планинским врховима на Дивчибарама…
(Петак, 4. октобар 2002. Касно ноћу, по повратку са путовања. У Београду)
***
Из “Студије о Хамлету”*
Наравно да нисам Клаудије
Као што ни ова жена
што не може већ данима да заспи
није краљица Гертруда
Пијан и Хамлет не зна шта говори.
________
* Суштина сваке уметности је у њеној слободи; а без слободе уметност је занат за који није потребно да се човек роди, већ га може научити. - В. Г.Бјелински: СТУДИЈА О ХАМЛЕТУ, Просвета, Београд, 1953, 95
ПОСЛОВИЦЕ
1
Кад би свака мува била медоносна, било би меда и под коњским репом.
Обади на Паљевинама. Шаруље. Крље. Псеће муве.Буве. Трмке Савине…
2
Ако га не познајеш, види чиме се занима.
Види са ким се дружи…
3
Вино док је у бурету седи мудро, а чим уђе у бабу оно се помами.
Свадба у суседству. Око Богојављења. (1956.?) Баба су нашли полумртву. Модру.Зет о коме се распитивала полиција. Који се под старост утопио у реци. Добар и поштен учитељ, који је спречио хапшење и истрагу…Познавао је тај народ и јемчио је да зет није…
а ко је онда?
4
Док кучка не замахне репом, пси не трче за њом.
Ружна је псећа свадба, а још ружнија људска-псећа. Слобода је за многе жене највеће ропство.
Жена онолико слободе има колико јој муж допусти.Задавање и примање бола се одомаћило. Слободне жене не избегавају урођенике не зато што немају богатства и духа: оне се мешају у међусобним чиновима савршеног, болног, демонског поседовања. Демонска савезништва бисексуалних мушкараца и жена ватру сламом гасе...Засићена једним човеком, жена прижељкује да се подаје истовремено двојици, тројици. Испод тзв. леденог мира и вишемесечне апстиненције, невиђено богатство похоте ври…
5
Ако смо и црни, нисмо Цигани.
Дувар има уши, плот очи.Животиње су широке споља, а људи изнутра. Видео сам ствари и призоре који напредују у сећању, растући као плод у материци: то је трудноћа на неодређено време, којој једино машта и бол могу бити бабица…
6
За младима иди, а старога слушај!
За белим мачевима љиљана, и модрим пламеном перуника…
За том женом што је дундаста и што има поглед кује. Што се између ормана пуних књига распасује.Њен муж никада не сме да сазна! Неспретно брише семе са трбуха,као што је развезивала врпце.Олази у своју канцеларију зачешљана, дотерана и успут телефонира деци да крену у школу, сигурна и пуна себе (појеб.)…
ПОВРАТНО КОЛО
Мој други или трећи покушај писања романа отварао се својеврсним Уводом у двојно књиговодство, овим речима:
Постоји једна огромна, неисцрпна ризница, и ма колико рудари успели да изнесу чудесног и драгоценог из тог тамног вилајета на овај свет, никада неће моћи да га исцрпу, јер је његово богатство баснословно, неслућених размера, и повећава се најмање за онолико за колико нико и не слути, то јест стоструко кад неки од генија и уметничких дивова успеју понешто да изнесу из таме... Припалио сам цигарету у мраку и удахнуо пуним плућима, то је био знак да сам најзад налетео на оно што је из ко зна којих слојева палимпсеста кренуло према мени...
итд.
(из бележница, нотеса...)
Нема коментара:
Постави коментар