НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји - уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године. У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извештају Комисије за процену вредности њених уништених збирки, изгорело је више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената на пергаменту и хартији, 300.000 штампаних књига, међу којима и књиге из првих српских штампарија, новине и часописи из 18, 19. и 20. века, као и око 2.000 писама књижевника и других знаменитих људи српског рода, али и других јужнословенских народа..." 
Овим речима историчар Чедомир Јанић почиње једну од најуваженијих студија о пожару који је захватио Народну библиотеку на Косанчићевом венцу током Априлског рата 1941.
"Београдске приче" крећу према сећањима на тај догађај, али, и неким његовим недопричаним приповестима...
Нацистичка посла
БИБЛИОТЕКА је изгорела. Званична верзија је да је једна од запаљивих бомби, које су тада бачене на град доспела до крова грађевине, и она се тако запалила.
- Свестан одговорности за овај вандалски чин и културни геноцид, немачки окупатор је покушао, само неколико месеци по уласку у разорени град, да за уништење Библиотеке оптужи југословенске власти и управника Драгослава Илића, јер нису предузели све што је било нужно да би ова установа била спасена