СРБИЈОМ
УНАКРСТ
Миодрагу Мркићу (1932 – 2022), који поживе
као и наш праведни отац Михаило
Дорћол, Бања
Врујци, Љиг, Ваљево, Бранковина, Вајат
проте Матеје,стара школа Ненадовића,нова
школа Десанкина, и гроб њен,црквена
ризница, Хаџи Рувимов дуборезни
крст;Дивчибаре,Косјерић, Пожега, Севојно,
Ужице,Сирогојно, Црква Св. Петра и
Павла,Музеј под ведрим небом (Старо
село); Велики Рзав, Златибор,Партизанске
Воде, Кремна, Мокра Гора, Тара,
Јатари...Овчарско - кабларска клисура,
Манастир Благовештење
БосиЉак са
гроба- Гробови пророка...Дивне новости
са планина, са осунчаних падина доноси
путник кога је позвао Бог да му покаже
прамење магле,долине и висове,
борове,изворе, бистре потоке и зеленило
... праслику раја.
Србија има
и своје божанско лице на планинским
врховима на Дивчибарама…
(Петак, 4.
октобар 2002. Касно ноћу, по повратку са
путовања. У Београду)
***
Из “Студије
о Хамлету”*
Наравно да
нисам Клаудије
Као што ни
ова жена
што не може
већ данима да заспи
није краљица
Гертруда
Пијан и Хамлет
не зна шта говори.
________
* Суштина
сваке уметности је у њеној слободи; а
без слободе уметност је занат за
који није потребно да се човек роди, већ
га може научити. - В. Г.Бјелински: СТУДИЈА
О ХАМЛЕТУ, Просвета, Београд, 1953, 95
ПОСЛОВИЦЕ
1
Кад би свака
мува била медоносна, било би меда и под
коњским репом.
Обади на
Паљевинама. Шаруље. Крље. Псеће муве.Буве.
Трмке Савине…
2
Ако га не
познајеш, види чиме се занима.
Види са
ким се дружи…
3
Вино док
је у бурету седи мудро, а чим уђе у бабу
оно се помами.
Свадба у
суседству. Око Богојављења. (1956.?) Баба су
нашли полумртву. Модру.Зет о коме се
распитивала полиција. Који се под старост
утопио у реци. Добар и поштен учитељ,
који је спречио хапшење и истрагу…Познавао
је тај народ и јемчио је да зет није…
а
ко је онда?
4
Док кучка
не замахне репом, пси не трче за њом.
Ружна је
псећа свадба, а још ружнија људска-псећа.
Слобода је за многе жене највеће ропство.
Жена онолико
слободе има колико јој муж допусти.Задавање
и примање бола се одомаћило. Слободне
жене не избегавају урођенике не зато
што немају богатства и духа: оне се
мешају у међусобним чиновима савршеног,
болног, демонског поседовања. Демонска
савезништва бисексуалних мушкараца
и жена ватру сламом гасе...Засићена
једним човеком, жена прижељкује да се
подаје истовремено двојици, тројици.
Испод тзв. леденог мира и вишемесечне
апстиненције, невиђено богатство похоте
ври…
5
Ако смо и
црни, нисмо Цигани.
Дувар има
уши, плот очи.Животиње су широке споља,
а људи изнутра. Видео сам ствари и призоре
који напредују у сећању, растући као
плод у материци: то је трудноћа на
неодређено време, којој једино машта и
бол могу бити бабица…
6
За младима
иди, а старога слушај!
За белим
мачевима љиљана, и модрим пламеном
перуника…
За том женом
што је дундаста и што има поглед кује.
Што се између ормана пуних књига
распасује.Њен муж никада не сме да
сазна! Неспретно брише семе са
трбуха,као што је развезивала врпце.Олази
у своју канцеларију зачешљана, дотерана
и успут телефонира деци да крену у школу,
сигурна и пуна себе (појеб.)…
ПОВРАТНО КОЛО
Мој други или трећи покушај писања романа отварао се својеврсним Уводом у двојно књиговодство, овим речима:
Постоји једна огромна, неисцрпна ризница, и ма колико рудари успели да изнесу чудесног и драгоценог из тог тамног вилајета на овај свет, никада неће моћи да га исцрпу, јер је његово богатство баснословно, неслућених размера, и повећава се најмање за онолико за колико нико и не слути, то јест стоструко кад неки од генија и уметничких дивова успеју понешто да изнесу из таме... Припалио сам цигарету у мраку и удахнуо пуним плућима, то је био знак да сам најзад налетео на оно што је из ко зна којих слојева палимпсеста кренуло према мени...
итд.
(из бележница, нотеса...)
