Ко је ве­ра, а ко пр­о­не­ве­ра / Батић Бачевић

КОЛУМНА НЕДЕЉЕ

ПО­ГЛЕД С ПЕ­РИ­ФЕ­РИ­ЈЕ

Ко је ве­ра, а ко пр­о­не­ве­ра

Прет­ход­ну по­ли­тич­ку оли­гар­хи­ју и еко­ном­ски си­стем раз­не­ла је не­де­мон­ти­ра­на бом­ба, али сат на­ста­вља да ку­ца све док се глав­ни орга­ни­за­то­ри нај­ве­ће пљач­ке у са­вре­ме­ној исто­ри­ји не на­ђу у за­тво­ри­ма, а из­вр­ши­о­ци­ма фи­нан­сиј­ских ра­до­ва не оду­зме сва имо­ви­на сте­че­на од већ ли­кви­ди­ра­них ба­на­ка

Ништа се неће променити све док сваком човеку у Србији не буду јасне две ствари – да је Тито умро и да нема бесплатног ручка, оценио је пре скоро три године бизнисмен млађе генерације, чврсто уверен да је тог дана, на једном од оних бесмислених скупова економске елите који увек имају исти закључак (да треба више производити а мање трошити, или да је боље живети у миру него у рату), изрекао нешто изузетно значајно, мисао која ће трасирати нову економску политику Србије.

Није прошло ни месец дана, а у једном од часописа у којима углавном сиромашне домаћице гледају како живе срећне, богате жене (уз обавезни уздах „а за кога сам се ја удала”), исти стратег показао је да жуљеве на рукама није стекао док је зарађивао ручак већ повлачећи ужад на новој једрилици или уносећи кутије шампањца у вински подрум. Свега неколико месеци касније, испоставило се да је јунак заправо на листи оних бизнисмена који су успели да узму милионе евра од банака које су нетом потонуле, а он нестао из јавног живота, економских скупова и шарених ревија која показују мале тајне великих капиталиста. У те три епизоде као да је непознати сценариста направио групни фоторобот „пословне елите” у Србији за коју је, изгледа, увек било и бесплатног ручка и бесплатних једрилица и бесплатних кредита