ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023
Едиција ЗАВЕТИНЕ

среда, 29. децембар 2010.

На крају једног завршеног посла...

Имовину Фондације Михило Петровић – Аласчини оно што је оснивач Господин Јован Ханс Ивановић донео као лични поклон. То су личне ствари великог математичара светског гласа и професора Београдског универзитета – Михаила Петровића Аласа, које је сачувала у коферу самог Петровића његова рођена сестра Мара, удата Перић, баба Господина Јована.
Део имовине Фондације Михаило Петровић - Алас
Део тих личних ствари је изложен у витрини у холу Школе на угледном месту (фотограгије, пасоши, путне исправе, писма, документи, кравате, прибор за бријање, роковници, фотоапарат и др.) 
Много већи део заоставштине М. Петровића чува се у Петровићевом путном ковчегу.
У току послова око оснивања Фондације, чији је смисао постојања да сачува успомену на великог научника од заборава, отпочет је и посао заштите ове имовине, непроцењивог значаја, са гледишта саме Фондације, и уопште културне историје Србије.
Око три месеца  потрајало је самом инвентарисање и установљавање  Књиге инвентара, у којој је заведено 411 нумера.
Рукописну Заоставштину Фондације Михаила Петровића чини............

четвртак, 16. децембар 2010.

Критика романа "Пасија по Амарилису" Мирослава Лукића

Мирослав ТОДОРОВИЋ
            
          ЖИВОТ У МРЕЖИ РОМАНА РОМАН/И У МРЕЖИ ЖИВОТА

Мирослав Лукић: Пасија по Амарилису, Браничево, Библиотека Кула, Пожаревац 2008.


Магле на Церетеру, Крепољин
....Новобјављени Пасија по Амарилису је романескна сторија, тешких животних садржаја оних који су усуд ових простора. Сама реч пасија-мучење, трпељење, телесни бол; муке и страдања Христова, и време посвећено успомени на та страдања асоцира на усудност човековог боравка на земљи. Лукић је храбро својим делом „отворио велику тему“, исписао српску трагедију, чију је  фабулу као врстан есејиста проткао бриљантним нитима - мислима  којима је снажио властите мисли, успостављао континуитет како са својим ранијим делима (и, уопште, књижевном) традицијом, кроз скривене и изравне цитате, медитације, алузије. У овом роману присутни су на свој начин  и кроз Лукићеву духовну и наративну оптику Метерлник, Борхес, Езенштајн, Шкловски, Пастернак, Моцарт, Шекспир, Сервантес, Лопе де Вега, Алан По, Гогољ, Хрушчов, Берија...,Чехов, Толстој, Џибран..., што свакако доприноси осбености и препознатљивости Лукићевог стварања. С друге стране Лукићев књижевни поступак је својеврсна потврда Борхесове тезе да сви писци света пишу једну књигу. У тој једнокњизи  литерарни драгуљи овог писца светле и сведоче.....


         одломци из приказа Лукићевог романа 458.Наше стварање, LVII/3-4 (2010), - стр. 363 – 366, - Живот у мрежи романа, роман у  мрежи  живота (Мирослав Лукић, Пасија по Амаралису, Браничево, Пожаревац) (Лесковац)
       Видети више, тј. приказ у целини : https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/assignments/zivotumreziromanaromanumrezizivota




среда, 15. децембар 2010.

Наши писци на бугарском... Подвучено

Знак препознавања

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Boško Tomašević | 13/12/2010 23:39
D. Velikić, M.Pantić, V. Ognjenović, D. Albahari, V. Bajac, S. Ugričić, V. Pištalo, S. Basara, G. Božović, pa opet Velikić, Pantić, V. Ognjenović, od jutra do sutra, svakodnevno, iz dana u dan. Srbija na 65. mestu u svetu po stanju demokratije. "Mediji u Srbiji su pod pritiskom s direktnim učešćem državnih zvaničnika u izvršnim teloima i direktnim političkim imenovanjima glavnih urednika". - Ima li pisaca u Srbiji osim ovih "zvaničnih", državnih? Da srpska spisateljska javnost nije ono što jeste, ista bi se odavno okrenula protiv ovakvih "Politikinih" izveštaja. U svome listu tražila bi mesta za sebe, menjajući urednike. Stariji čitaoci lista sećaju se vremena kada isti "iz usta" nije ispuštao M. Lalića, E. Koša, D. Ćosića - i gde su ti pisci sada? Ko ih čita? Da su to bili značajni autori, ostali bi to i danas. Sudbina gorenavedenih imena, koja "Politika" besomučna navodi danima, mesecima i poslednjih godinâ bez mere, izvesno je, bića ista kao i sudbina miljenika bivšeg režima.
_____________________

........На Сајму књига у Софији, који је одржан од 7. до 12. децембра у Националном дворцу културе, Србија је имала национални штанд, на којем је представљено више стотина књига савремених српских аутора у оригиналним издањима, као и у преводима на бугарски језик. Према речима Младена Весковића, саветника у Министарству културе, били су изложени и преводи бугарских дела на српски језик.
Како још истиче Весковић, поред представника Министарства културе и Привредне коморе Србије, као извршног организатора наступа, Сајму су присуствовали и писци и преводиоци Драган Великић, Сања Домазет, Зоран Ћирић, Велимир Костов и Мила Васов.
– За време Сајма, у софијској књижари „Хеликон” промовисано је бугарско издање романа „Руски прозор” Драгана Великића, који је дао и неколико интервјуа за бугарске медије. Издавачка кућа „Сиела” из Бугарске најавила је да ће у току наредне године објавити неколико дела српских аутора, међу којима су роман „Прељубници” Виде Огњеновић и „Магија Београда” Моме Капора, а представила је и бугарски превод романа „Комо” Срђана Ваљаревића – рекао је Младен Весковић, додајући да ће објављивање Капоровог дела пратити и низ догађаја везаних за Београд. У припреми је и бугарски превод избора прича Иве Андрића, као и антологије српске кратке приче „Мала кутија”, коју је приредио Михајло Пантић.



понедељак, 13. децембар 2010.

Апел оних који долазе / Слободан Бранковић († 2013)

ПЕСНИЦИ  СВИХ  ЗЕМАЉА  УЈЕДИНИТЕ  СЕ

Паламачко, старо латинско поље.
Погледајте часопис Оркестар СУЗ
Копање као и писање.
Терамо кратке редове.
Као што су и душе сељака.
Бегунчева из Тршћанске ситуације.
Туристкиња, нека жабарка,
С лудог камена Лутвине чесме,
Крај Via militaris,
Снимала рурални ритуал.
Безбедњак (стари комесар) позвао на разговор.

1.Одузети земљу онима који у њој само леже.
2. Васпитни рад на експропријанисаној парцели
 песника наполичара у соцреалистичком преображају.
3. Преиспитати ларпурлатизам спољног непријатеља.

Слободан Бранковић


_______
Поштовани, 
Подржавам идеју о потреби критике за живот квалитетне књижевности.
Могу и сам додати неколико редака.
Критику у књижевности можемо појмити и као оштрицу која је ослобађа слабих места, или заблуде да је оно што није.
У поезији се то јасније очитује. Мерила су се кристалисала од најранијих песничких трагова. Песме писане на различитим језицима имају нешто по чему их и спонтано, док читамо, вреднујемо. Да ли можемо рећи да поезија поседује својство и независно од језика на коме је писана? Колико год теорија књижевности и критике прелиставали и трагали за критеријумима, мерилима, скалама и хијерархијама вредности, нећемо наићи на јединствене поставке, таблице, табеле...? Како онда ради жири за награде, састављачи антологија, уредници бесмртних едиција?
...

ПРЕГЛЕД НАЈНОВИЈИХ ЧЛАНАКА НА СТРАНИЦАМА ПОРТАЛА - СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

VESTI - Era Svetlosti

Баш-баш Срб

Васељенске новине