Velimir Abramović: HIPNOTISANI ČOVEK IZ RUSIJE I SRPSKI TRAMP

Опраштам се са августом...

 Гледајући стотинак Гигиних голубова, који круже над нашом махалом,као некад кад сам имао петнаест или седамнаест година, зачујем изненада крикове врабца у дворишној јели: вероватно ту имају гнездо и можда је младунче испало из гнезда, па врабица вришти? Кружим око јеле, хрпе опалог лишћа дивље трешње, су јастук, природни јастук на бетону, али не видим то младунче; и опет се враћам у други део дворишта и бленем у небо, негде око шест и који минут. Небо је или бескрајно неописива, недокучива моја давнашња љубав...

Најавили су кишу, али, гле, небо је ведро и зелено, као Пек или Дунав понекад...

* *

*  *

......

БУДЕ МЕ МЛАДИ ПЕТЛОВИ, ДОМАЋИ

 

..........

БОЦЕ

 

Вратите, макар ове, возове. Боље да возе, превозе и такви него да пругу гута шибље континенталне прашуме...

Тешко им је да напишу да је та жена Српкиња, хероина, коју су комунисти понизили, радила је посао ... мучан, хигијенски... Нека јој је лака земља. - Српкиње су последњих векова кичма српског отпора!

.....