VESTI - Era Svetlosti

петак, 28. јануар 2022.

Од свих наших непријатеља штити нас ово оружје

Speleonaut / Pod kamenim nebom

Обавезно погледајте и ово: Причу Сина човека који је више од годину дана провео у једној пећини Источне Србије: 

Homolje - tamo gde je priroda umetničko delo

9.626 приказа
17. 11. 2021.
149НесвиђањеДелиСачувај
64 хиљ. пратилаца
Ovde, u istočnom delu naše zemlje do 50-tih godina prošlog veka još je bilo ljudi. Kako je koji rudnik prestajao sa radom tako su se i ljudi iseljavali, a naselja su nestajala. Sada kad nosi tu tiltulu najređe naseljene regije u Evropi, tu medalju možemo gledati sa obe strane. To što nema sela, naselja, rudnika i fabrika, jeste problem i mnogi zbog toga nemaju razlog da dođu, niti da ovde žive, sa druge strane, baš to što nema ljudi, neke ljude privlači. Ovde je danas moguće vodu piti gde god da na nju naiđete, iz bilo kog izvora ili rečice, ovde mesto za život pronalaze savremeni nomadi, ovde se prave stari i novi sirevi i ovde ima mladih čobana i čobanica. Zahvaljujući tome što je najređe naseljena regija, ovde je sve čisto. Možda nekad to nije bila, ali danas je to veoma važna informacija.

четвртак, 6. јануар 2022.

На Бадње вече

 ГОЗБА ЗА ДУШЕ...

 

 



(...)

S. Trojanović kaže da se običaj s klocalicom održava na Badnje veče ili Mali Božić. Čajkanović je pravilno objasnio Badnje veče koje je "pre svega mrtvački praznik, zadušnice: toga večera priređuje se gozba dušama pokojnika, i daje im se prilika da se podsećaju na običaje o daćama i zadušnicama uopšte".[43] Mali Božić, Mesojeđe i Nova godina, kad se još vrši običaj s klocalicom ili maskiranje u jelena, takođe su praznici mrtvih. Zato je razumljivo što i klocalica ima oblik jelena, pošto je jelen izrazito htonska životinja i stoji u specijalnom odnosu s dušama umrlih, koje, videli smo, i same mogu imati oblik jelena. Značajno je da klocalica na Badnje veče, koje je u stvari gozba koja se priređuje dušama pokojnih predaka[44], ide od kuće do kuće i prima jaja i voće, upravo ono što se daje pokojnicima i na daćama. Ovo darivanje označava teokseniju u pravom smislu te reči. Maskirana gomila predstavlja same duše predaka koje dolaze na Badnje veče da se ogreju i prime žrtve, a klocalica označava jelena, vrhovno božanstvo mrtvih, koji ima ovde ulogu psychopompos-a.

Svaki htonski ritual sadrži i elemente agrarnog rituala. Dionis, Artemida i Cernunos su božanstva koja gospodare mrtvima, ali su u isto vreme i božanstva vegetacije. Zato izvesni detalji u običaju s klocalicom, kao zvonce, šarene trake, sviranje u frulu, zviždanje i pevanje svetovnih pesmica, podsećaju donekle na povorke poznate iz grčkih misterija koje su izrazito htonsko-agrarnog karaktera. Cista mystica koja se upotrebljavala u Dionisovim misterijama sadržala je zvonce i šarene trake. To je prikazano i na novcima Amisusa.[45] Sviranje u frulu[46] i pevanje svetovnih pesama poznato je takođe iz grčkih misterija, a okolnost da klocalica ide kroza selo posle zalaska sunca i da se gotovo svi običaji u vezi s maskiranjem vrše noću, jasno potvrđuje mističan karakter ovog našeg narodnih običaja, u kome se ne može odvojiti htonski od agrarnog rituala. Uzrok ovome je u primitivnom mentalitetu po kome su smrt i vaskrsenje nedeljiva celina.

 

(...)


...maskiranje u jelena, a verovatno i kult koji je s tim u vezi, bilo poznato u zapadnoj Evropi još u paleolitsko doba.[19] Ali bez obzira na to kako će biti s jelenom, čije ostatke imamo sačuvane u običajima stanovnika savremene Evrope, jasno je da je ovo verovanje bilo poznato stanovnicima naše zemlje pre prodiranja Kelta u naše krajeve, u vreme kad su formirana naselja u Vinči, Potpornju i Vučedolu. U istočnijim oblastima naseljenim Tračanima jelen je takođe bio sveta životinja pre keltske invazije. Na jednom fragmentovanom kulix-u nađenom na atinskom Akropolju prikazane su Tračanke koje rastržu Orfeja.[20] Na mišici jedne Tračanke tetovirana je figura jelena. Ova veza se datira između 470. i 460. god. pre n. e.

Zasad je još teško odrediti u kojem je svojstvu i na koji način jelen bio poštovan i obožavan u preistorijskoj Evropi pre formiranja keltskog boga Cernunosa, čiji nam je karakter uglavnom poznat.[21] Verovatno je da već tada imamo antropomorfno božanstvo čija je sveta životinja jelen. U tom smislu osobito je interesantna jedna terakota nađena u Gradcu kod Zlokućana[22] i nekoliko terakota iz Vinče.[23] Terakota iz Gradca je fragmentovana, ali je očuvana glava koja ima ljudske crte lica, ali i jelenske rogove. Za terakote iz Vinče može se samo reći da predstavljaju ljude maskirane u rogate životinje, možda i u jelene. Još je značajnija jedna amfora iz Vinče s reljefnom predstavom lova jelena.[24] Na ovoj amfori je ili predstavljeno božanstvo sa svojom svetom životinjom (Artemida), ili lov ovde ima simboličan smisao, tj. lovac predstavlja smrt (božanstvo mrtvih), a jelen samog pokojnika, kao što je to slučaj kasnije u rimsko doba i srednjem veku.[25] Jedna figura jelena sa zdelom na glavi nađena u Vučedolu[26] kao žrtvena jama s očuvanim potpunim skeletom jelena na istom lokalitetu[27] dragoceni su podaci za upoznavanje kulta u vezi s jelenom, odnosno božanstvom čija je sveta životinja jelen.[28]

 

извор: више

 Четвртак 6. јануар 2022. Око 18 ч.



 

 

субота, 1. јануар 2022.

Saosećanje, bezuslovna ljubav i poštovanje, najtraženije stvari u 2022. godini


 

Ozren Major

 

Оцијениле су 24 особа

 

ПРЕГЛЕД НАЈНОВИЈИХ ЧЛАНАКА НА СТРАНИЦАМА ПОРТАЛА - СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ
Акције ГЛАВНЕ КЊИЖАРЕ -стари и нови наслови, са попустом

Баш-баш Срб

Васељенске новине

  • Motto - Motto jednog od „digitalnih ratnika“ (pseudonim „Ozren Major“) Želeo bih da raščistimo ovo jer postaje zamorno za ljude da mi govore da je plan Q psiho-op ...
    Пре 2 месеца