Аранђеловдан!
Кишовит...
Велика разлика између оних који имају и немају - и на селу и у граду!
Из куће видим да је Друга авлија, иако мало нагнута од истока према западу, скоро потопљена. Ветар и киша, ситна, - падала целе ноћи. Молио сам у поноћ не само за душе наших најближих, фамилије, својте, него и за све оне друге добре људе које сам познавао док су били живи, - молио сам Св. Архистратига Михаила, који у ноћи између 20. и 21. новембра сваке године (па и ове) силази у ад и заклања својим крилом гену огњену која се тада гаси; молио сам га избави из ада - Наталију и Михаила, Станка и Богдану, Грозду и Димитрија, Јовану и Станојла, Животу и Драгишу, и све редом из нашег рода до Адамова колена (преко двадесет милиона душа!)...
Велика је разлика и између оних који имају, али не све како треба, ни потаман...
Иако је пљуштала она јесења ситна и нељудска досадна и дуга кишица која продире и испод пазуха, замешао сам прекрупу и тритикалу (врста жита) за јато кокошака, и видевши да свуда има бара, сипао кокама у делу шупе у оквиру бивше штале уобичајено прво јутарње следовање. Пљусак је запљускивао и метар два од улаза у ту шупу, и ону другу за сено, дрва и друго...
Ненавикнуте на те просторе коке су се као бела лепеза рашириле по авлији и почеле да чепркају упркјос пљуску, али су убрзо схватиле да киша бе престаје и да неће престати, и док су петлови тресли вратовима, већина их је одлазила у део шталске шупе, неповерљиво и тамо чекале да дођу на ред, које су саме успостављале.
И велико јато голубова нашег суседа према Порти летело је по туробном небу, сивом, и ружном као поцепана згужвана дотрајала поњава...
Тако је, и душама преминулих, милионима душа, помислих, гледајући их кроз прозор собе у којој боравим, како кажу...И оне гладне топлине и смираја, и наших упорних молитви које их подупиру...
Помози им, Свети Арханђеле Михаило, на свој празник. На данашњи дан.
Живи су заштићени у својим кућама и становима, а голубови и кокошке нису. Не умеју да се склоне где је суво, јер смо их за ведрих и сувих дана изгонили из тих простора ба велико двориште...
Није исто онима у граду, који су ушушкани у својим утопљеним становима, и оном ко се буди у хладној кући у рано јутро на селу, а није унео предвече потпалу и резервбу сувих дрва.
А како ли је тек онима на селу јер има и таквих који живе под кирију у пустим кућама које су им наследници изнајмили?!
Има пакла и на овом свету, има, и огроман је; и не треба и на то заборавити. Никада не треба заборавити сироте!
Господе Боже, велики Цару Беспочетни, пошаљи Господе, Архангела Твог Михаила, на помоћ слугама Твојим...избави их од непријатеља њихових, видимих и невидимих.
О Господњи Велики Архангеле Михаило, излијх миро благостиње на рабе Твоје...............
21. 11.2022. На селу. Под планином
Нема коментара:
Постави коментар