ГЛАВНА КЊИЖАРА САЗВЕЖЂА З, ЗАВЕТИНА. НЕЗАВИСНИХ ПИСАЦА
Врло посећене стране
Пролећне и летње акције "Брадораца"
Акције са попустом
Листови "Сазвежђа З"
Претражи овај блог
Укупно приказа странице
УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM
четвртак, 17. август 2017.
уторак, 15. август 2017.
недеља, 13. август 2017.
СПОРО СВЕ ИДЕ, ОВДЕ, ИПАК / Белатукадруз
Петак, 5. фебруар 1993. 20: 55 ч.
Велики публицитет (сасвим примерен Ђуретићевој књизи, првој која је добила награду "Слободан Јовановић"). (Лепа сагласност око доделе награде Ђуретићу. В. Ш. : "Његова је књига тријумфална; преломна књига у нашој историографији...")
21:17 ч
Писао. Вечерао.
"Ујкин дом". Долази моје време. Истине.
Писао писмо. Једној жени, у даљини, која је у мом животу отворила огромну провалију, и онда одлепршала, као лептирица у неповрат. Написао:"Ја живим правим монашким животом од лета 1986. године, изложен неописивим искушењима непоменика!Занима те - да ли ћу се поново женити?... Не знам, чекаћу да се појави она права, друкчија од свих оних за којима је чезнуо Филип Сенковић, јунак мог романа. Kод мене су се испреплетали живот и фикција, срећа и несрећа, пена судбине и зној фаталности. Можда из пене свега тога изрони као сирена баш таква једна жена, као та, очекивана?
То ниси ти. Заборави ме. Као сан који сам сањао пре неколико дана. Као сан који си сама сањала. Ја сам кренуо поривима сна, пишући најновији роман, у предање, у легенде. Са тога пута ме не поже више скренути ништа, ни љубав, стара љубав, љубав уопште. Добро је што си плакала разумевши то, можда једина, збогом!"....
---- итд, итд. Из бележница (свеска бр. 188).
13.08.2017. После седам изјутра. - Прошло је, скоро четврт века!! Изневерена су многа очекивања. Потрошена је велика енергија народа. Дошли су из најнеочекиванијих праваца монструми, за њима КЊИЖЕВНИ ЈАЊИЧАРИ, међу којима има и песника купљених преко хлеба, тј. посла, као и претходница им. Помогао сам да се неки од те песничке менажерије испиле, роде, али родила се и велика скепса. И она је временом постајала све већа, баш зато што ме живот није мазио. Ископао сам дубок Канал филтра, где се даве преваранти и превејанци. У тај Канал упадају сви и све, и мало их испливава, премало, и то углавном понеки који су свему окренули леђа - политици, ујдурмама, каријери, осим дому, завичају, породици, вечности живота, синовима и кћерима, лепоти и непресахлим изворима Србије, народа. Те изворе је последњи пут темељно обновило Јего благородије В. С. Караџић, највећи књижевник кога смо имали, већи од свих патуљака који су дошли у двадесетом веку, и који ће тек нагрнути у двадесет и првом, био је изванредно вредан и упоран Србин, кога је пратила извесна трагичност својствена времену у којем је живео...
= извор: из необјављених рукописа српских писаца
петак, 02. јун 2017.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ: Сензорна соба...
Канцеларија Њ.К.В.престолонаследника Александра САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ > ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОТВОРИЛА СЕНЗОРНУ СОБУ У ШКОЛИ „МАРА МАНДИЋ“ У ПАНЧЕВУ
Панчево, 2. јун 2017 – Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина свечано је отворила нову сензорну собу у школи за децу са посебним потребама „Мара Мандић“ из Панчева. Вредност сензорне собе је око 1,5 милиона динара, а средства за куповину су прикупљена на хуманитарној аукцији у Лондону када су уметничке слике и хаљине донирали српски сликар Циле Маринковић и позната дизајнерка Роксанда Илинчић.
„Повод моје данашње посете је донација сензорне собе у вредности од дванаест хиљада евра које смо сакупили у Лондону, у чему су нам помогли сликар Циле Маринковић и модна дизајнерка Роксанда Илинчић. Надам се да ћемо деци на овај начин бар мало олакшати и улепшати њихов боравак у школи. Моја фондација ће наставити да помаже деци у Србији којима је наша помоћ преко потребна”, рекла је Принцеза Катарина.
Г-дин Бранко Куриљ, директор школе „Мара Мандић“, као и целокупно особље школе овом приликом су захвалили Принцези Катарини на донацији и изразили жељу за сарадњом у новимхуманитарним пријектима.
Сензорна соба састоји се од различитих елемената који потпомажу стимулацију чула слуха, вида, додира и мириса. Она представља место где особе са поремећајем сензорне интеграције могу да истраже и развију своје сензорне вештине, али и релаксирају се, ослободе стреса и напетости.
Ravna Zemlja - "VANZEMALJCI" na ravnoj Zemlji
Објављено је 08.10.2016.
Ako je Zemlja ravna i ako iznad i okolo ima neprobojnu kupolu, gdje su u tom slučaju vanzemaljci? Upravo to ćete otkriti u ovom video klipu gdje sam se pomogao istorijskim događajima, Kur'anom i Biblijom, hrišćanskim i islamskim izvorima iz prošlosti, kao i savremenim naučnim dostignućima koji su dokazali da je Zemlja ravna. Ovaj video klip dokazuje koliko vjernici koji poznaju svete knjige mogu biti uzvišeniji sa znanjem od raznih analitičara koji ne poznaju religiju. Jer, ovako velike stvari koje će u bliskoj budućnosti pogoditi čovječanstvo, Bog sigurno nije sakrio. A koje su to stvari, kako i na koji način, upravo to ćete otkriti u ovom video klipu. Pozdravljam vas.
Čobanin Savić Milun i njegov vjerni pas Vujo na Jahorini
Објављено је 07.08.2012.
Jahorina je nekada bila preplavljena stokom. Čobani iz okolnih sela su istjerivali stoku na ispašu. Na Goloj Jahorini su postojali katuni gdje su čobani znali provoditi i do dva mjeseca bez prekida.
Danas je na Jahorini ostao samo jedan, Savić Milun i njegov vjerni pas Vujo.
"Moja kuća je u Vrhprači i ja sam jedini koji čuva ovce na Jahorini. Ima tu još malo ljudi iz sela što čuvaju na nižim obroncima. Izađem početkom maja, kad vremenski uslovi to dozvole. Ovdje imamo oko pedeset ovaca, ukupno držimo oko sto dvadeset do sto šezdeset. Mi nešto prodamo za Božić, neke rođendane, svadbe i slavlja", počinje priču Milun, okružen turistima koji su izašli na svjež zrak u ovim vrelim ljetnim danima.
Oko njega, veseo i razdragan njegov vjerni pas čuvar Vujo, a u pozadini pasu ovčice. "Nije ovčar ali se dobro naučio, uštedio mi je kilometre i kilometre hoda za ovcama."
Savić se osvrnuo na prošlost ovih krajeva. "Nekada su moji preci čuvali preko 500 ovaca. Sjećam se da je jednom mom pretku vuci na obroncima poklali oko 300 ovaca. To je bila velika šteta, ali opet pred kraj godine je dobio oko 200 ovčica."
"Pričalo se da je nekada niz Jahorinu teklo mlijeko čekrkama prema Vrhprači. Ljudi su se intezivnije bavili stočarstvom. Ovi krajevi su bili puni stoke."
"Nezadovoljan sam kako se ljudi odnose prema prirodi. Nekada se na Jahorini moglo nabrati preko tonu i osamsto kila borovnica za sezonu. Danas svi izlaze i beru borovnice raznim češljevima, uništavaju plod i borovnica je sve manje, kao i drugog ljekovitog bilja."
Na pitanje da li se danas može živjeti od stočarstva, naš pastir je odgovorio da je to teško. "Sve više je onih koji uvoze meso sumnjivog kvaliteta. Narod steže stomak i kupuje ono što je jeftinije. Dovoljno je da bacite pogled na meso u našim prodavnicama. Međutim, ja sam u penziji, volim prirodu i ovo držim za sebe, lijepo mi je ovdje", zaključio je razgovor ovaj zdravi i čvrsti planinski pastir.
Danas je na Jahorini ostao samo jedan, Savić Milun i njegov vjerni pas Vujo.
"Moja kuća je u Vrhprači i ja sam jedini koji čuva ovce na Jahorini. Ima tu još malo ljudi iz sela što čuvaju na nižim obroncima. Izađem početkom maja, kad vremenski uslovi to dozvole. Ovdje imamo oko pedeset ovaca, ukupno držimo oko sto dvadeset do sto šezdeset. Mi nešto prodamo za Božić, neke rođendane, svadbe i slavlja", počinje priču Milun, okružen turistima koji su izašli na svjež zrak u ovim vrelim ljetnim danima.
Oko njega, veseo i razdragan njegov vjerni pas čuvar Vujo, a u pozadini pasu ovčice. "Nije ovčar ali se dobro naučio, uštedio mi je kilometre i kilometre hoda za ovcama."
Savić se osvrnuo na prošlost ovih krajeva. "Nekada su moji preci čuvali preko 500 ovaca. Sjećam se da je jednom mom pretku vuci na obroncima poklali oko 300 ovaca. To je bila velika šteta, ali opet pred kraj godine je dobio oko 200 ovčica."
"Pričalo se da je nekada niz Jahorinu teklo mlijeko čekrkama prema Vrhprači. Ljudi su se intezivnije bavili stočarstvom. Ovi krajevi su bili puni stoke."
"Nezadovoljan sam kako se ljudi odnose prema prirodi. Nekada se na Jahorini moglo nabrati preko tonu i osamsto kila borovnica za sezonu. Danas svi izlaze i beru borovnice raznim češljevima, uništavaju plod i borovnica je sve manje, kao i drugog ljekovitog bilja."
Na pitanje da li se danas može živjeti od stočarstva, naš pastir je odgovorio da je to teško. "Sve više je onih koji uvoze meso sumnjivog kvaliteta. Narod steže stomak i kupuje ono što je jeftinije. Dovoljno je da bacite pogled na meso u našim prodavnicama. Međutim, ja sam u penziji, volim prirodu i ovo držim za sebe, lijepo mi je ovdje", zaključio je razgovor ovaj zdravi i čvrsti planinski pastir.
Пријавите се на:
Постови (Atom)