УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Новине будућности "Сурбита"

Србија у огледалу

понедељак, 20. март 2017.

ПЕСНИЧКО ИСКУСТОВО / Пол Валери

Прво пролетње јутро, 20. март 2017. Око 6:12 ч. 

ПИТАЊА  ПОЕЗИЈЕ , одломак


Али ако желимо, као што то обичај жели, да од Књижевности начинимо неку врсту институције од јавне корисности, да слави једне нације — која је у ствари једна државна вредност — придодамо називе као »ремек-дела«, који морају да буду уписани покрај имена њених победа, и ако, претварајући у средства образовања ин-струменте духовног задовољства, тим остварењима одредимо значајну улогу у подизању и опредељивању младога света, — онда треба водити рачуна да се не исквари властити и истински смисао уметности. То искваривање се састоји у замењивању неважних и вањских тачности или конвенционалних схватања за апсолутну тачност задовољства или непосредног занимања изазваног делом, у претварању тог дела у протудејство које служи педагошкој контроли, у материју некорисних развијања, у повод за бесмислене проблеме ...
Сва та стремљења доприносе једној те истој последици: избегавању стварних питања, стварању презира. . .
Кад погледам шта се чини са Поезијом, шта се од ње тражи, шта се говори о њој, каква се идеја од ње ствара у тумачењима (и помало свугде), мој дух, који верује за себе (без сумње због интимне природе духова) да је најједноставнији међу најједноставнијим духовима, чуди се »до границе чуђења«.
Он говори сам себи: не видим у свему томе нити оно што би ми помогло да боље читам ту песму, да је изведем боље за своје задовољство; нити да разговетније појмим њену структуру. Наводе ме на нешто сасвим друго, и нема тога што неће потражити како би ме одвратили од божанског. Причају ми о датумима, о био графији; уводе ме у расправе, у доктрине које ме не занимају, док се међутим ради о песми и осетљивој уметности гласа носитеља идеја... Где је дакле суштина и у тим причама и у тим тезама? Шта се дешава с оним што се прво примећује у једном тексту, са сензацијама које је објединио да би произвео? Биће времена да раз- говарамо о животу, о љубавима и схватањима самога песника, о његовим пријатељима и непријатељима, о његовом рођењу и смрти, кад будемо довољно продрли у песничко познавање његове песме, то јест кад постанемо инструмент оног што је написано, на такав начин да се наш глас, наш интелект и све моћи наше осећајности обједине да би дали живот и снажну присутност стваралачком ауторовом чину.
Површни и узалудни карактер проучавања и обучавања чему сам се управо чудио појављује се чим поставимо иоле одређено питање. Док слушам о тим дисертацијама којима не недостају ни »документи«, ни суптилности, не могу у самоме себи да спречим помисао како не знам шта је то Реченица. .. Нисам доследан ни у томе шта подразумевам под речју Стих. Читао сам или сковао двадесетак »дефиниција« за Ритам, од којих прихватам ниједну . .. Шта говорим! . .. Чак ако се упустим у размишљање шта је то Сугласник, почнем да се питам; тражим објашњење; а добијам тек привиде јасног сазнања, раздељене у двадесет опречних мишљења.
          = извор: одломак из истоименог есеја, П. Валерија, штампан у књ. Књижевни погледи ПЕСНИЧКО ИСКУСТВО / Пол Валери. - Просвета - Београд, 1980, стр. 263 - 277. - стр. 271-272

уторак, 27. септембар 2016.

ЗЕЛЕНО, БЕЛО, ЦРНО, ЦРВЕНО





Увек ме је тај предео - Просјане, притискао неком неизрецивом тугом. Кисон, или железнички мост, блистав на сунцу као нова змијска кожа, подсећао ме је на многе немогуће и неостварене ствари. Вода, крај које сам одрастао, и река у којој се неколико пута замало нисам удавио, имала је такође неки магнетизам. Све је било неизрециво. И густо као ракита, крошње врба. А док смо снимали ту печку прашуму, из које су полетале повремено дивље пловке, које су ту можда имале своја гнезда, долетало је и нешто што је било понајближе раним успоменама моје покојне мајке, којих сам се сећао, зато што ми је недостајала. Више од десет година је припадала оном свету са кога се нико није враћао... А отац је лежао на свом кревету у нашој кући, где смо га довели из града, после операције кука и повратка са рехабилитације, која је постојала на речима али не и у ствари... Отац је углавном лежао, дремао, повремено гледао тв програм... или излазио испред куће, ако је било сунца, да се огреје и да заспи у столици, као сасвим мало дете... - Објављено је 15.02.2016.

Буџет

Буџет је, у општем случају, списак планираних прихода и расхода појединца, 
фирме, организације, локалне заједнице 
или државе за одређени период, обично за једну годину.

Има већ приличан број година, како су "Заветине" ("ЗАВЕТИНЕ:Посебна породична заветина") престале да буду  фирма (захваљујући једном од Милошевићевих закона, чији је "ефекат" . барем на примеру "Завета" - био погубан), и прешле у неку врсту "илегале", "књижевне гериле", "мобаровог института", и како новац више није чуван на жиро-рачуну,већу једном најобичнијем белом коверту. Буџет "Заветина", који је углавном пунио оснивач, из својих веома скромних прихода, и помоћи колега, и добротвора, трошен је на плаћање штампарских трошкова (око штампања књига, зборника и часописа). "Семе"  пара из тог коверта никад није нестајало, осим у последње  две године (2015 - 2016), када је новчана свота спала на најниже гране. Због тога -да одговоримо свим оним пријатељима и људима добре воље који се повремено распитују када ће изаћи нови број књ. часописа "ЗАВЕТИНЕ+" (онај из лета 2015. године) - шта да одговоримо? Кад сакупимо довољно новц за издавање часописа? (Одговорили смо ми, пре извесног времена, али многи нису видели наш одговор: извињење.)
     Септембра 24. 206.  . М. Л.

четвртак, 02. јун 2016.

Velja Ilić da nagna babu

Медлин Олбрајт - "Disgusting Serbs!" (одвратни Срби) на 01:02



Објављено је 28.10.2012.
Медлин Олбрајт о Србима - "Одвратни Срби!" на 01минут и 02 секунде. Погледајте више о догађају на http://www.vostok.rs/index.php?option...

Излазак из Карантина

из српске периодике, независне и оне другачије

ВЕДРА ВЕСТ НА КРАЈУ ЈЕДНЕ  ДУГЕ И СУМОРНЕ ЗИМЕ / Бела Тукадруз

Најновији број БРАНИЧЕВА (први двоброј БРАНИЧЕВА, 1-2/2011, тематски посвећен ПИТАЊИМА, ЧУЂЕЊИМА, НЕРВОЗАМА (ПРЕ)ВРЕДНОВАЊА ) одштампан је на 202 странице у 500 примерака. На корицама је репродукција слике М. Аничића Доручак у носталгичном пејсажу (1972), али између корица овог броја ничег - носталгичног, напротив!

Покренут је са мртве тачке дуго одлагани разговор о вредновању и превредновању, изнете су на овај или онај начин неке ствари о којима најшира читалачка публика у Србији једва да ишта зна. Отпочео је излазак из карантина!
Разговор са професором Живодрагом Младеновићем разоткрио је како се то радило под комунистима, па и у књижевности. Како је било могуће да се литерани крадљивци вину до челних места неких виталних српских културних и издавачких институција. Тај разговор открива индиректно и све оно што чини паклено неокомунистичко наслеђе у 
српској култури, и књижевности пре свега*.
Само због разговора са стогодишњим професором Младеновићем овај број Браничева
је требало штампати у 30. 000 примерака, да се зна! Али високи тиражи у овој сиромашној и тужној земљи на Балкану резервисани су за тзв. листове, часописе, и писце блиске власти и центрима моћи.
Част реалне, стваралачке и непоштедне књижевне критике у овом броју бране - како би то рекао један од сарадника у овом броју песник Мандић - чланови тзв. белог књижевног тима: покојни Лазаревић, Бошко Томашевић, Душко Стојковић, Мирољуб Милановић и Мирослав Лукић (познатији као Белатукадруз, Бела Тукадруз).

На свету постоји неколико песника који познају генеалогију, и који су у дубљој вези са њом. То су они песници чија се мисао завршава Богом. Такви су нагнути над бездан бездане књижевности.
Песници бездане књижевности испаравају на звезде.
Великани официјалне, бирократске књижевности испаравају у мемљиве маузолеје и досадне читанке.
Сиоран је тврдио да се Бог клацка између Русије и Шпаније (између Достојевског и Ел Грека). Понеки народи су свој смисао на свету откривали откривајући по један атрибут бога, представљајући нам га у својој светлости, или сенци, откривајући Божије тајно лице.
«Постоји ли уметничко мерило изван приближавања небу?