недеља, 14. фебруар 2021.

Siromašni dečak iz Vrmdže

 Jovan Nikolić iz sela Vrmdža kod Sokobanje je dečak o kome ovih dana priča cela Srbiji. On je ostao sam bez porodice, ali bez obzira na to on ne želi da napusti svoj dom iako tu nema ni najosnovnijih uslova za život.

субота, 13. фебруар 2021.

Ako naprednjacima ovo prođe, skupljaćemo kišnicu i piti vodu iz oluka! -...

 Dragoljub Bakić (1939, Kragujevac) je srpski i jugoslovenski arhitekta. Rođen je 1939. godine u Kragujevcu. Bakić je diplomirao Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1962. godine. Od 1963-2001. zaposlen u Energoprojektu kao arhitekta, u birou Arhitektura – Urbanizam, odnosno Ateljeu 5 koji je osnovao sa suprugom Ljiljanom Bakić, sa kojom je najčešće radio u koautorstvu. Tokom 1970. godine boravio je u studiju Alvara Alta kao stipendista Energoprojekta. Autor je brojnih objekata i urbanističkih celina u Srbiji / Jugoslaviji, Kuvajtu, Zambiji, Iraku, Zimbabveu, Južnoafričkoj Republici, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Bugarskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Grčkoj, Maleziji, Venecueli i Japanu. Najznačajniji objekti i celine: Upravna zgrada TE Obrenovac, sa Milanom Nikitovićem, (1967—1968); Mina Abdulah beduinsko naselje u Kuvajtu, sa Milicom Šterić i Zlatomirom Jovanovićem (1972—1974); Univerzalna sportska dvorana Pionir 1, sa Ljiljanom Bakić (1972—1973); Stambeni soliter “Y” u Kragujevcu (1973—1974); Stambeno naselje Nova Galenika, sa Ljiljanom Bakić (1975—1976); Stambeno naselje Višnjička Banja, sa Ljiljanom Bakić (1978—1988); Kongresni centar u Harareu, sa Ljiljanom Bakić (1981—1982) i mnogi drugi. Dobitnik je nagrade Salona arhitekture za 1974, 1976, 1978 i 1991. godinu i dobitnik Velike nagrade Saveza arhitekata Srbije 1994. godine. Autor i voditelj Nikša Bulatović

ПРЕГЛЕД НАЈНОВИЈИХ ЧЛАНАКА НА СТРАНИЦАМА ПОРТАЛА - СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ
Акције ГЛАВНЕ КЊИЖАРЕ -стари и нови наслови, са попустом

Баш-баш Срб

Васељенске новине