(...)
Лакомица, јаруга (Звижд).
Вада бивше воденице у Шљивици.
Кревет у вади.
Испод кревета гнездо птица.
Птичице. Као колибри.
Непозната врста. Једна ме кљуцнула.
(...)
Опет Лакомица. Бранка Вује ливада (говорило се Јовичин врбак). И ту чува овце чобанин, словеначки политичар, М. К. Покушавам да разговарам са њим.
(...)
Непознат лекар. Објашњава ми нешто у вези са болешћу нашег оца. - Треба преузети бригу...
Понавља ми још нешто, али ништа не разумем. Велика просторија. Магацин. Пун одеће. Која је припадала онима који су се лечили овде, који су ту и умрли. "Нико не долази по њихове ствари... "
Упознају ме са неком докторком бабураста носа. Понавља и она: - Не знам да ли знате шта вас чека и како се треба понашати..
Ништа не разумем. Велико предворје, као на Филолошком. Књиге, књиге...Доктор се љути - онај непознати доктор са почетка пасуса. - Не знам да ли сте разумели - да вам поновим - хвата ме за чело...
(Понедељак, 14. 07. 2003. Око 6:13 ч)
= извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)
Нема коментара:
Постави коментар