Погледајте кога је све убила држава пре Ћурувије

Srpski liberalni savet pozdravio je „uspešnu akciju nadležnih organa Srbije, koji su uspeli da otkriju moguće počinioce ubistva novinara Slavka Ćuruvije“. Međutim, SLS podseća nadležne organe da postoji i veliki broj ubistava sa političkom pozadinom za koje je odgovorna Titova tajna policija, a koja su do današnjeg dana nerazjašnjena.

Ilustracija

Pogledajte spisak nerazjašenih ubistava koji je objavio SLS
1. Potpukovnik Siniša Ocokoljić Pazarac, komandant Mlavskog korpusa, kidnapovan u Austriji 16. oktobra 1954, prebačan u Jugoslaviju i ubijen u Beogradu, u zatvoru, bez suda.
2. Kapetan Andrija Andra Lončarić, oficir za vezu između Draže i jugoslovenske vlade u Kairu. Odležao je 14 godina robije u zemlji, pa je emigrirao. Ubijen je u Parizu, 6. marta 1969. godine.
3. Poručnik Bora Blagojević, komandir Štabne čete Drinskog korpusa. Posle rata držao restoran “Sarajevo“ u Briselu. Ubijen pred ulazom u svoj stan, 8. marta 1975. godine.
4. Petar Lj. Valić, novinar, tokom rata urednik dnevnog lista “Vidovdan“, izdanje Šumadijske grupe korpusa, kao i istog lista u izdanju 2. ravnogorskog korpusa. Takođe urednik “Glasa Oplenca“, lista Gorske garde, kao i “Šumadije“, lista Šumadijske grupe korpusa. Koristio je pseudonime “Slobodan Nebojšić“ i “Pjer“. U emigraciji je uređivao list “Vaskrs Srbije“. Ubijen je 13. maja 1976. u Briselu.
5. Miodrag Bošković, četnik  Posle rata vlasnik hotela “Boško“ u Briselu i predssednik udruženja “Privrednik“. Ubijen je u svom hotelu, 6. avgusta 1976. godine. Zajedno sa njim ubijen je i student Uroš Milićević.
6. Bogdan Mamula, pripadnik Organizacije srpskih četnika “Ravna Gora, ubijen u noći između 17. i 18. avgusta 1977. u Geri, SAD, prilikom povratka kući.
7. Rade Panić, pripadnik Organizacije srpskih četnika “Ravna Gora“, ubijen 28. avgusta 1977, bombom podmetnutom u njegovu garažu, u Torontu, Kanada. Od iste eksplozije ginu i Petar Bunjevac i Petar Kljajić.
8. Ratko Obradović, ljotićevac, 17. aprila 1967, Minhen.
9. Jakov Ljotić, 8. jula 1974, Minhen.
10. Sava Čubrilović, dopisnik lista “Srpska borba“, koji je izlazio u Čikagu, iz Švedske, 15. decembra 1969, u Nejsu, Švedska.
11. Dragiša Kašiković, pravnik, tehnički urednik lista “Sloboda“, organa SNO za Ameriku, i Ivanka Milošević, njegova devetogodišnja poćerka, 19. juna 1977, Čikago.
12. Dr Mihajlo Naumović, urednik lista “Sloboda“, 16. januara 1978, u Čikagu (survali su mu auto u reku, sa mosta).
13. Borislav Vasiljević, spiker srpskog radija u Geri, SAD, ubijen 16. decembra 1978, u svojim kolima, pri povratku kući.
14. Dušan Sedlar, predsednik SNO u Nemačkoj i odgovorni urednik “Belog orla“, glasila SNO u Nemačkoj, ubijen 17. aprila 1980, u 9,30 pre podne, na sto metara od svog stana.
15. Mitar Bošković, ubijen juna 1981,
16. Jovan Caričić, star 63 godine, bivši predsednik Slobodne srpske pravoslavne opštine u Beču. Ubijen u dvorištu svoje kuće, noći između 23. i 24. decembra 1981, o čemu su austrijske novine pisale već istog dana.
17.  Borivoja Manić bivši kapetan JVO, ubijen 1986. godine, na jednom parkitalištu u Južnom Čikagu. Njegovo telo pronađeno je raskomadano u gepeku automobila. Manić je u trenutku ubistva imao 72 godine.
SLS je pozivao nadležne organe Srbije  da razreše pomenuta ubistva iza kojih se veruje da stoji tadašnja Udba.
Izvor: Pravda


Погледајте кога је све убила држава пре Ћурувије - Правда

ЧВОРОВИ / Срба Игњатовић

 (Зборник "ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ" 2012  - Даривања)

_____________________________________________

За Елку и Валерија

Док сам на тераси Персеја у Варни испијао кафу, указао се занимљив призор: сред пута ка хотелу гавран је изнео чврсто свезану кесу с отпацима и упорно покушавао да је кљуном развеже.

Погледао ме је љутито,

погледом старим двеста година:

– Човек си, имаш две ноге и две руке,

Устани, брате, помози да одвежем чвор.

– Нека те је стид, гавране, стара птицо,

Стотине година имаш и ништа ниси научио

а ја, момак млад, седобрад,

читавог свог века непрестано

везујем и развезујем чворове.

Варна, 24.5.2011.

ОВДЕ

Овде пропадају империје.

Ово је стара Европа.

Ми волимо наше освајаче:

умотамо их у топао кожух,

наспемо ракију и вино –

наше жене се саме снађу.

Историја дође и оде.

Једемо сир и бели лук,

кусамо таратор,

зла су времена, мрмљамо

чешкајући се иза ува.

Империјама је суђено да дођу и оду,

да се оспу у шодер и прах.

Али то није разлог, моја добра жено,

да не легнемо загрљени,

ноћас и занавек.

25.5.2011.

ХИСТРИОН

Поништи уклето Ја,

брзо обрати у Другог,

Другог у чемер Трећег.

Судбина је заокрет,

порођај ларве и љуска кловна,

лептиров лет,

мој јетки смехоплач.

Пуна је празна сала

и мрем од несварљиве среће.

Последњу сцену сад игра

Црни Шаптач.

                              (стр. 164-165)

Iz "Dnevnika 1989" Miroljuba Todorovića

Кад трешње цветају у Хомољу. Фотографија Ивана Лукића.
знак пртепознавања Заветина

Utorak, 6. jun 1989.

Vojnici u Pekingu pucaju bez upozorenja. Gaze se tenkovima i samohodkama ljudi i leševi. U rukovodstvu i armiji, prema nekim izvorima, došlo je do velikih podela, čak preti avet građanskog rata.

Vojska je, upravo, po naređenju Državnog saveta, koje je potpisao premijer Li Peng, a u delo sproveo doskora omiljeni gradonačelnik prestonice Čen Sitong, došla u Peking da bi zavela mir, stvoren navodno „neredima koje su studenti, manipulisani od šačice ljudi čiji je krajnji cilj da sa vlasti zbace avangardnu, jedinu pravu i vladajuću komunističku partiju i oblate njene najviše rukovodioce, na čelu sa legendarnim Deng Sjaopingom”, ušla u grad i ostavljajući za sobom krvavi trag.

Puca se na svim stranama iz pušaka, automata, mitraljeza, topova. Čuju se potmule detonacije u brojnim gradskim kvartovima.

*

Eksplozija gasovoda u neposrednoj blizini pruge na Uralu kod Čeljabinska i tragedija dva putnička voza koja su se tu zadesila sa preko 1.200 putnika među kojima je bilo i školske dece.

„Nekompetentnost, nedisciplina, razularenost, bezobrazluk i opuštenost”- to su, po oceni Gorbačova, uzroci nesreće. „Ali, veoma skupo, ljudskim životima, plaćamo sve slične pouke.”

*

Iz Španije pozivnica za otvaranje izložbe posvećene Lorki na koju sam pre više meseci poslao radove:

.........

*

Za novog iranskog vođu i ajatolaha proglašen Ali Hamnei.

*

Prema odgovoru SIV-a, na pitanje delegata postavljeno u Saveznom veću Skupštine SFRJ, Jovanki Broz je određena penzija u visini mesečnog ličnog dohotka najvišeg funkcionera Skupštine Jugoslavije.

*

Dezodorans kao kosmički razarač. Jugoslavija potpisala Montrealski protokol o zaštiti ozonskog omotača.

„Na specijalnim satelitskim snimcima neba, iznad Severnog pola, otkrivena je rupa na ozonskom omotaču veličine SAD. Stručnjaci NASE otkrili su da se ozonski omotač stanjio tri puta više nego što su naučnici pretpostavljali, i to za tri, a ne jedan procenat godišnje. Kako je taj 'nebeski kišobran' glavni zaštitnik od ultravioletnog zračenja posledice oštećenja, upozorili su odmah lekari, ravne su posledicama nuklearne nesreće.”

Videti više, tj. ceo rukopis https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/rukopisi-miroluba-todorovica/dnevnik1989

ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2011

Знак препознавања

ОЧЕКУЈУЋИ ЈУБИЛЕЈ – ПОЕЗИЈА

            Ближе се двадесет пете ''Шумадијске метафоре''. Мали велики јубилеј је на дохват руку. Фестивал се одржао на ногама али је, истовремено, растао и непрестано надрастао самог себе. Сада је – без лажне скромности – једна од најзначајнијих песнич- ких манифестација међу онима које се одржавају код нас. Уз то, има и наставља да развија и димензију коју бисмо, с разлогом, могли назвати међународном. Не само да се појављује инострани гост (ове године је то позната бугарска песникиња Елка Њаго- лова) и да је стални учесник Октобарских међународних сусрета у Београду, већ и у рубрици „Дародавци“ шири представљање страних песника у врсним преводима старијих и млађих српских преводилаца. Ове године, осим нових превода са француског је- зика из заоставштине Оливере Милићевић, доносимо прегршт превода са руског Светислава Травице, са енглеског Владимира Јагличића и Данијеле Т. Богојевић, са пољског Оливера Јанкови- ћа, две преведене песме сјајног мађарског романсијера Шандора Мараија које је превела Теодора Дроздик-Поповић, као и пет пе- сама трагичног енглеског предромантичара Томаса Чатертона (убеђени да ће оне бити права књижевна посластица за литерарне сладокусце) које је превео Бојан Белић.  

                На овогодишњем конкурсу учествовало је сто шездесет троје песника, а прозаици су послали седамдесет шест прича. Наставила се „прича“ која траје неколико година: међу учесници- ма је поприличан број афирмисаних, окњижених, престижним наградама награђиваних песника, такође и песника из дијаспоре (Француска, Шведска, Немачка, Пољска...), али су ту и они млади и млађи чије представљање је од самог почетка нашег Фестивала било његова основна намера.

                Зборник је сачувао своју концепцију. Састоји се из прегр- шти малих књига. Основицу чине – очекивано – прилози награђе- них, похваљених и одабраних песника и писаца кратких прича.

                У рубрици „Баштиник“ ове године представљамо драго- ценог и, на жалост, још недовољно као таквог уоченог, песника, приповедача и сликара Јована Богићевића, преминулог прошле године, који је десетак година провео у нашпем граду.

                У рубици „Песничко даривање“, коју претварамо – нада- мо се – у песнички часопис унутар зборника – осим страних песника у преводима наших преводилаца