(Зборник "ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ" 2012 - Даривања)
_____________________________________________
За Елку и Валерија
Док сам на тераси Персеја у Варни испијао кафу, указао се занимљив призор: сред пута ка хотелу гавран је изнео чврсто свезану кесу с отпацима и упорно покушавао да је кљуном развеже.
Погледао ме је љутито,
погледом старим двеста година:
– Човек си, имаш две ноге и две руке,
Устани, брате, помози да одвежем чвор.
– Нека те је стид, гавране, стара птицо,
Стотине година имаш и ништа ниси научио
а ја, момак млад, седобрад,
читавог свог века непрестано
везујем и развезујем чворове.
Варна, 24.5.2011.
ОВДЕ
Овде пропадају империје.
Ово је стара Европа.
Ми волимо наше освајаче:
умотамо их у топао кожух,
наспемо ракију и вино –
наше жене се саме снађу.
Историја дође и оде.
Једемо сир и бели лук,
кусамо таратор,
зла су времена, мрмљамо
чешкајући се иза ува.
Империјама је суђено да дођу и оду,
да се оспу у шодер и прах.
Али то није разлог, моја добра жено,
да не легнемо загрљени,
ноћас и занавек.
25.5.2011.
ХИСТРИОН
Поништи уклето Ја,
брзо обрати у Другог,
Другог у чемер Трећег.
Судбина је заокрет,
порођај ларве и љуска кловна,
лептиров лет,
мој јетки смехоплач.
Пуна је празна сала
и мрем од несварљиве среће.
Последњу сцену сад игра
Црни Шаптач.
(стр. 164-165)
Нема коментара:
Постави коментар