ПОРУКА НОВОЈ ЕПОХИ

 

 

Анђеле,

риболиког репа,

ко то ходи

у твојој сенци

што се огледа

у воденом огледалу

као риба у плићаку

што репом

прави гнездо

за будућа

риболика јата?

Риба, права,

или лажљив створ

што би сваку рибу

да улови

и испече на жару?

 

 

Реци, Анђеле,

зашто ћутиш,

и повлачиш

се унатрашке

даље од шумске речице

између трешања,

шљива ранки

и црних јова?

Каква је то, опет, игра?

Игра коју играју

Анђео и Непоменик?

Анђео и побуњени анђео?

Црвенкапа и Вук?

Докле ћеш стићи

као као рак идући

натрашке?

До демона? До урвина

Вавилона? До бика

на којем јаше девојка

која се парила са са биком,

и коју сад побеснели мајмуни

заражени отровним боцама,

носе у своја гнезда

на високом дрвећу?

До трећеполаца?

Зашто не заиграмо у Колу

најбезазленије игре?

Анђеле?

Јер и људи су данашњи

и ови који сада настају,

разбили јаје у коме су се

легли,

и у том простору

шуме опет имају сјај

Еденског врта.

И човек, сваки, који је

преживео Катастрофу

и извукао се из љуске

нема непријатења више

и разлога за апсурдни страх,

нити потребу да ровари по миту,

о црвенкапи и Вуку,

о Змији,

отровници, јер је и Змија

отишла ба другу страну,

на друге звезде

да се бави својом

старим занатом…

Анђеле,

зашто ти је поцрнео реп?

Крени према мени,

према Сунцу,

узлети,

сјајан

какав си био од почетка,

нез сенке, и леп…

21. децембар 2020.