Матија Бећковић - Ко ће земљу од крви смирити (Богојављење)

Лако ли је убити Господе
Убиство је рат човека з Богом
Чим је један није и једини
Као да је сваки све побио
У једној је крви крв свих људи.
Где је некад кум кума убијо,
ту још земља на одуву дише.
Није могла шеница родити,
ђе је душа на памук чупана
А сад нема трна ни камена
с ког нијесу стругани мозгови,
а на свакој грани виси душа.
Свако прло неком крв дугује,
свака плоча крвљу омашћена,
сваки извор крвав изавире,
трњина је свака смичикапа.
Пашче које људско месо проба,
за мртвачким ковчезима вије.
Крв инсанска псећу памет ше.
Курјак који од човека једе
побјели за ноћ од ужаса,
звери горској огрози се душа.
Али човек кад крв људску пије,
не може јој сласт заборавити.
Све је жеднији један на другога,
све крваву усну облизује.
А неће се никад издовољити,
нит се крвник крви зајазити,
нит се братских нагледати јада.
Крв нам братска огњиша потули,
у крв кућна шљемена пливају,
крвав кокот с крова кукуриче,
крв покреће воденички камен.
Ко ће земљу од крви смирити,
још да има колико је прошло
од крви се не би оладила.
Нит зарасли шанци и јазови
међу браћом крвљу прокопани.
Сва крв људска што је свијет има
не би могла гријех искупити.
Олађене ране више боле,
земља никад гасна бит не може.
Безлијечна неће прездравити
док последњи на земљи остане,
и тако се роди нови Адам,
па с њим Боже крени испонова.
До тада се превременит неће
нит ћемо се з Богом измирити....