НА КРАЈУ ЛЕТА
Суша је обрала скоро све, у пољу, вреже,
кукурузе,
И усијала
путеве потеске, као гвожђе.
Уместо
на цветове врбене, ројеви пчела
Кидишу на крушке сладунке и зарудело грожђе.
У топољаку, у
багремару, јесен је стигла
Пре рока. Једино
уз саму реку, где роса
Делује преко
ноћи, свака се стабљика подигла
Зеленија него јед. Ту врбе високе пију
Петсто литара
дневно, као десетак крава.
Брест, топола и
црна јова се до облака вију.
Који корак даље, непокошена зрела трава.
Прашума речна под
тежином суше
Провиднија је постала, проходнија од заборава.
Напустиле су
трешње – љуте колоне мрава!
(Звижд, Лакомица, Преко Пека, 17.08.
2017)
Нема коментара:
Постави коментар