Апел оних који долазе / Слободан Бранковић († 2013)

ПЕСНИЦИ  СВИХ  ЗЕМАЉА  УЈЕДИНИТЕ  СЕ

Паламачко, старо латинско поље.

Погледајте часопис Оркестар СУЗ

Копање као и писање.

Терамо кратке редове.

Као што су и душе сељака.

Бегунчева из Тршћанске ситуације.

Туристкиња, нека жабарка,

С лудог камена Лутвине чесме,

Крај Via militaris,

Снимала рурални ритуал.

Безбедњак (стари комесар) позвао на разговор.

1.Одузети земљу онима који у њој само леже.

2. Васпитни рад на експропријанисаној парцели

 песника наполичара у соцреалистичком преображају.

3. Преиспитати ларпурлатизам спољног непријатеља.

Слободан Бранковић

_______

Поштовани, 
Подржавам идеју о потреби критике за живот квалитетне књижевности.
Могу и сам додати неколико редака.

Критику у књижевности можемо појмити и као оштрицу која је ослобађа слабих места, или заблуде да је оно што није.
У поезији се то јасније очитује. Мерила су се кристалисала од најранијих песничких трагова. Песме писане на различитим језицима имају нешто по чему их и спонтано, док читамо, вреднујемо. Да ли можемо рећи да поезија поседује својство и независно од језика на коме је писана? Колико год теорија књижевности и критике прелиставали и трагали за критеријумима, мерилима, скалама и хијерархијама вредности, нећемо наићи на јединствене поставке, таблице, табеле...? Како онда ради жири за награде, састављачи антологија, уредници бесмртних едиција?...

      Видети више: https://sites.google.com/site/orkestarsuz/krojaci-carevog-novog-odela/ostricakojanedostaje