УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Новине будућности "Сурбита"

Србија у огледалу

недеља, 27. децембар 2015.

HRPE PRAZNIH REČI / Nenad Grujičić

Nenad Grujičić HRPE PRAZNIH REČI

Tri decenije od smrti Josipa Broza Tita! U medijima, najednom, tekstovi, feljtoni, šou-programi, emisije, serije i razgovori o „najvećem sinu“. Feniksovska štafeta sa Ikarovim krilima iz šest bivših republika! Nećemo ulaziti u analize kako narod danas živi, a kako je pre; šta je bilo, bilo je... E, sad, da li je – ne ponovilo se, to je druga priča. Zgodna je prilika da se beskraju medijskog praha pridoda i čestica poezije. Naime, poznato je da su mnogi pesnici – ne zna im se broja – posvetili Titu svoje pesme. Da ne govorimo o amaterskim, radničkim i đačkim prilozima u suzama radosti i tuge. Silne su pesme komponovane, neke postale himne kao one iz pera Đorđa Balaševića Računajte na nas ili, pak, iz glasa Zdravka Čolića narodna Druže Tito, mi ti se kunemo. No, ovde će nas zanimati umetnička poezija, ona koja pledira za večni opstanak u književnosti i maternjem jeziku. Kako rubrika Duplo dno podrazumeva izbor samo jedne pesme, dvoumio sam se između pesama Osmeh u proleće Mire Alečković, To majka više ne rađa Aleksandra Sekulića i Vrijedi živjeti i boriti se – Tito Jovana Zivlaka

субота, 26. децембар 2015.

Професор Лаза...

ХИЛАНДАР ће ускоро добити нову задужбинску чесму украшену мозаиком. Њу ће српској царској лаври даровати председник Томислав Николић, а биће изграђена недалеко од пирга краља Милутина. Пројектовање и украшавање чесме поверено је професору Мирославу Лазовићу са Факултета примењених уметности у Београду.

Лазовић је већ чувен на Светој Гори по мозаицима које је радио у манастиру Зограф, а највише по раскошном Светом Георгију, начињеном по лику свеца са чудотворне иконе. Због овог ремек-дела је руски председник Владимир Путин током посете Атосу зауставио колону да би изашао из блиндираног возила и лично фотографисао светог ратника. После тога уследили су позиви професору Лазовићу да мозаицима украси једну од највећих руских цркава, после око 130 православних храмова у Србији и иностранству које је улепшао овом техником или осликавањем. Тиме се заокружује необичан пут који је започео доласком некадашњег филолога, дипломца руског језика, на стручну екскурзију у Совјетски Савез.
- Кад се осврнем, живот ми изгледа као ходочашће - каже уметник. - Кад сам дошао у комунистички СССР, био сам више Југословен него Србин, као и цела моја генерација, и без готово икаквог знања о хришћанској уметности. Тад сам видео фреске Рубљова које ми више нису давале мира. Због њих сам уписао академију и постао сликар, али без намере да се бавим црквеном уметношћу. Вера је дошла сама, док сам путовао и радио, као и средњовековни живописци.
Професор Лаза, како га зове више од 2.000 ученика који су прошли његову школу, аутор је и највеће икад насликане иконе Светог Саве

среда, 18. новембар 2015.

Специјална јединица Вермахта "А. Розенберг", задужена за прикупљање - прецизније пљачкање - уметничког, културног и историјског блага у окупираним земљама, а у Београду је на њеном челу био др Шванке



НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји - уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године. У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извештају Комисије за процену вредности њених уништених збирки, изгорело је више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената на пергаменту и хартији, 300.000 штампаних књига, међу којима и књиге из првих српских штампарија, новине и часописи из 18, 19. и 20. века, као и око 2.000 писама књижевника и других знаменитих људи српског рода, али и других јужнословенских народа..." 
Овим речима историчар Чедомир Јанић почиње једну од најуваженијих студија о пожару који је захватио Народну библиотеку на Косанчићевом венцу током Априлског рата 1941.
"Београдске приче" крећу према сећањима на тај догађај, али, и неким његовим недопричаним приповестима...
Нацистичка посла
БИБЛИОТЕКА је изгорела. Званична верзија је да је једна од запаљивих бомби, које су тада бачене на град доспела до крова грађевине, и она се тако запалила.
- Свестан одговорности за овај вандалски чин и културни геноцид, немачки окупатор је покушао, само неколико месеци по уласку у разорени град, да за уништење Библиотеке оптужи југословенске власти и управника Драгослава Илића, јер нису предузели све што је било нужно да би ова установа била спасена

Скидање катанаца са подземног Београда

БЕОГРАД

Тајанствени град испод Београда

• У дубинама испод Ташмајдана крију се нацистичко склониште, каменолом и шалитрена пећина • Читава популација Београђана живи у тунелима испод града, открива археолог Раде Милић

Лавиринти и пећине под Ташмајданом (Фото: Р. Крстинић)
У игри асоцијација, кад се помене Ташмајдан, многи ће као коначно решење понудити Цркву светог Марка, ресторан „Последња шанса”, нови стадион и парк. Тек по неко ће се сетити да се испод земље, у дубинама, крију нацистичко склониште, каменолом и шалитрена пећина.
Крајем прошле недеље, после неколико година могло је да се  завири у ове скривене просторе, да се прошета одајама немачког бункера и подсети на бурну историју Београда.
Овај подземни комплекс само је један од стотинак таквих објеката које крије наш град. Испод улица којима свакодневно корачамо налазе се десетине хиљада неискоришћених квадрата.
– Испод Београда налази се један паралелни свет

субота, 31. октобар 2015.

Ко је ве­ра, а ко пр­о­не­ве­ра / Батић Бачевић

КОЛУМНА НЕДЕЉЕ

ПО­ГЛЕД С ПЕ­РИ­ФЕ­РИ­ЈЕ

Ко је ве­ра, а ко пр­о­не­ве­ра

Прет­ход­ну по­ли­тич­ку оли­гар­хи­ју и еко­ном­ски си­стем раз­не­ла је не­де­мон­ти­ра­на бом­ба, али сат на­ста­вља да ку­ца све док се глав­ни орга­ни­за­то­ри нај­ве­ће пљач­ке у са­вре­ме­ној исто­ри­ји не на­ђу у за­тво­ри­ма, а из­вр­ши­о­ци­ма фи­нан­сиј­ских ра­до­ва не оду­зме сва имо­ви­на сте­че­на од већ ли­кви­ди­ра­них ба­на­ка
Ништа се неће променити све док сваком човеку у Србији не буду јасне две ствари – да је Тито умро и да нема бесплатног ручка, оценио је пре скоро три године бизнисмен млађе генерације, чврсто уверен да је тог дана, на једном од оних бесмислених скупова економске елите који увек имају исти закључак (да треба више производити а мање трошити, или да је боље живети у миру него у рату), изрекао нешто изузетно значајно, мисао која ће трасирати нову економску политику Србије.
Није прошло ни месец дана, а у једном од часописа у којима углавном сиромашне домаћице гледају како живе срећне, богате жене (уз обавезни уздах „а за кога сам се ја удала”), исти стратег показао је да жуљеве на рукама није стекао док је зарађивао ручак већ повлачећи ужад на новој једрилици или уносећи кутије шампањца у вински подрум. Свега неколико месеци касније, испоставило се да је јунак заправо на листи оних бизнисмена који су успели да узму милионе евра од банака које су нетом потонуле, а он нестао из јавног живота, економских скупова и шарених ревија која показују мале тајне великих капиталиста. У те три епизоде као да је непознати сценариста направио групни фоторобот „пословне елите” у Србији за коју је, изгледа, увек било и бесплатног ручка и бесплатних једрилица и бесплатних кредита

уторак, 13. октобар 2015.

Рубрика - носталгија

МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Након свих ових година

Како ми недостаје,
1.мај на Плитвичким језерима
Ускрс у Кордунашком селу
Пролећни сеоски сајам
Пецање пастрмке без пловка
Партија фудбала на ливади
Партија баскета са екипом из блока
Свирка у гимназијском подруму
Јутарња кафа са другарима
Мирис читаонице на Правном
Тикет из кладионице
Дуга вожња у стојадину на задњем седишту са кофером између ногу
Домаћа димљена кобасица
Снег за 29.новембар

понедељак, 12. октобар 2015.

Драгоценом серијом текстова под општим насловом (Са)Чувајмо српски језик Политика је учинила редак искорак у бризи за очување српскога језика ....

O старој српској лексикографији – нешто друкчије

Неке појединости формулисане у тим расправама могу се разматрати и нешто друкчије, а ја овде издвајам ону која се тиче старине српских лексикографских подухвата
Драгоценом серијом текстова под општим насловом (Са)Чувајмо српски језик Политика је учинила редак искорак у бризи за очување српскога језика и омогућила носиоцима разноврсних знања о многим његовим аспектима да се својим погледима представе не само специјалистима за поједине домене српскога језика него и много широј културној и научној јавности. Неке појединости формулисане у тим расправама могу се разматрати и нешто друкчије, а ја овде издвајам ону која се тиче старине српских лексикографских подухвата.
У прилогу Рајне Драгићевић (Политика, 6. 9. 2015) наводи се да Срби до краја 18. века нису имали речника и да је „један од најстаријих“ био Речник мали, објављен у Бечу 1793. године. Тај податак био би потпун да је речено да се то односи на речнике штампане ћирилицом и намењене српској православној читалачкој

уторак, 06. октобар 2015.

Бундева тешка 95 килограма!



СРБАЦ - Пажњу мештана подмотајичког села Горњи Срђевићи већ данима привлачи џиновска бундева изложена испред једне продавнице у центру села.
Бундеву је изложио Милутин Станишић и написао да је тешка 95 килограма, што је незабележено у овом и суседним селима. Он је за наш лист октрио и како се домогао овако доброг плода који је постао права атракција.
- Повремено одлазим на рад у Аустрију и Немачку и на једном сајму у Аустрији видео сам изложену бундеву тешку 190 килограма. Успео сам од домаћина да добијем само једну семенку ове бундеве, посејао сам је крајем маја и за мање од четири месеца развила се врежа и на њој џиновски плод - испричао нам је Милутинов син Драгутин.
Бундеве узгаја већ годинама на површини од пола дунума. Каже и да је набавио неколико семенки бундева у Новом Саду, али оне, нажалост, нису ни близу ових димензија.
Драгутин каже да су за раст бундеве посебно заслужни његови унуци Дарио и Далибор који су свакодневно заливали корен бундеве. Испричао нам је и да ће после изложбе бундеву искористити као храну за свиње и бикове које тови.


Бундева тешка 95 килограма! | Република Српска | Novosti.rs

понедељак, 05. октобар 2015.

О ТАЈНИМ АРХИВАМА МАСОНСКИХ ЛОЖА - Платонов Олег Анатолjевич (српски титл)





Објављено је 17.08.2013.
У току и пре Другог светског рата, Адолф Хитлер је, са циљем манипулисања свешћу маса, у окупираним државама Европе организовао прикупљање и проучавање масонских тајних докумената. На самом крају рата, у једном замку у Пољској, совјетска армија је пронашла те архиве и пребацила их у Москву. Олег Платонов је 90-тих година 20. века имао прилику да у дужем временском периоду проучава тај тајни архив КГБ-а, да би у одређеном моменту по наредби масона Козирјева та документација била враћена на Запад. У овом интервјуу Олег Платонов говори управо о садржини тих архива и пружа нам увид у истинску историју протекла два века.

+++

Платонов Олег Анатолjевич

ИСПЛАНИРАНИ ТАЛАС ИЗБЕГЛИЦА

Талас избеглица у Европу из турског правца је -испланиран. Стручњаци примећују њихово организовано расељавање од стране локалних снага безбедности. Управо зато је Грчка крајем лета-почетком јесени претекла Италију по броју избеглица који пристижу на њену територију
Ово помаже турском председнику Тајипу Реџепу Ердогану да задовољи бираче који уочи ванредних парламентарних избора захтевају чишћење Турске од преко милион Сиријаца који су се населили на њеној територији, због учешћа Анкаре у рату против Дамаска
Сиријска хуманитарна катастрофа, коју Турска преноси са своје територије у Европу, осмишљена је да изазове удар западних сила по Сирији, где – под изговором да бомбардују положаје Исламске државе – могу да нападају и Асадову војску
РАТ у Сирији, инициран од стране Саудијске Арабије и Катара уз подршку Турске, показао се много опаснијим за своје организаторе и спонзоре него сви остали инциденти повезани са „арапским пролећем“ заједно.
Сиријски сукоб постао је један од најразорнијих још од времена геноцида у Руанди. У овом тренутку, његов резултат је: више од 220.000 мртвих, око 10 милиона расељених, најмање четири милиона избеглица. Избачено је из строја 40 одсто здравствених установа у земљи, убијено је више од 560 лекара. Током сукоба убијено је 70 хуманитараца: представника УН, волонтера сиријског Црвеног полумесеца, запослених у палестинском друштву Црвеног Крста, активиста НВО.
Да би могао да појача критику сиријске владе, Запад је увео линију за потенцирање хуманитарних питања у Савету безбедности УН, покушавајући да прогура резолуцију која оправдава насилну интервенцију. Разматрање ове теме је изван надлежности СБ УН и у већини случајева не захтева посебну расправу.
„Пријатељи Сирије“, схватајући то, претходно су ово питање покренули на хуманитарним форумима, у Савету УН за људска права и у Генералној скупштини. Међутим, само резолуција Савета безбедности УН дала би им могућност да Асадову владу окриве за „кршење обавезујуће одлуке Уједињених нација“ и да се обезбеде изговор за интервенцију под маском „хуманитарне помоћи“.
У Савету безбедности УН Запад је инсистирао на резолуцији која би захтевала од сиријских власти да пристану на све. У противном, предложене су аутоматске санкције. Руске дипломате су биле спремне да раде и у оваквом формату, али после Либије, када је хуманитарна помоћ намењена становништву, под маском NATO-а отишла побуњеницима у Бенгазију, инсистирали су да одлука Савета не може имати различите интерпретације…
Не дозвољавајући овом документу да „проради“, а међународној заједници да оцени степен ефикасности предложених метода хуманитарне помоћи, Сједињене Државе и њихови савезници почели су да раде на „пробијању“ резолуције Савета безбедности УН са позивањем на „насилно“ поглавље VII Повеље Уједињених нација. Скупљен је био низ потраживања и захтева испостављених влади Сирије у хуманитарној сфери, за чије непоштовање су предвиђене санкције.
Избеглички камп у Турској
За иницијатора резолуције проглашена је Саудијска Арабија. Руска анализа техничких карактеристика тог документа је открила да је стварни аутор текста опозициона сиријска Национална коалиција. Документ није прошао.
Након отварања Међународне конференције о Сирији у Монтреу, у јануару 2014. године, „Пријатељи Сирије“ су поново почели да лобирају за резолуцију Савета безбедности УН са хуманитарном тематиком.
Сходно томе, логичан корак Анкаре био је успостављање тампон зоне на сиријској пограничној територији. Иницијатива Турске да се у дневни ред 70-ог заседања Генералне скупштине УН стави тачка о хуманитарним аспектима проблема избеглица у регионалној димензији очигледно није случајна.
Испланиран је и раст таласа избеглица у Европу из турског правца. Стручњаци примећују њихово организовано расељавање од стране локалних снага безбедности. Управо зато је Грчка крајем лета-почетком јесени претекла Италију по броју избеглица који пристижу на њену територију.
Ово помаже турском председнику Тајипу Реџепу Ердогану да задовољи бираче који уочи ванредних парламентарних избора захтевају чишћење Турске од преко милион Сиријаца који су се населили на њеној територији, због учешћа Анкаре у рату против Дамаска.
Осим тога, сиријска хуманитарна катастрофа коју Турска преноси са своје територије у Европу, осмишљена је да изазове удар западних сила по Сирији, где, под изговором да бомбардују положаје Исламске државе, могу да нападају и Асадову војску.
Елегантан потез.
Пише: Јевгениј САТАНОВСКИЈ, председник Института Блиског Истока
Превео: Срђан Ђорђевић
Факти

недеља, 04. октобар 2015.

Београд јуначки бранили аласи са Чукарице



НА обалама Саве и Дунава у Београду, пре тачно 100 година, одвијала се једна од најмонументалнијих битака у српској историји - битка за одбрану Београда, бој за част српске престонице. Главнина српских снага, крајем септембра, те 1915, пред Мекензенову офанзиву повукла се у унутрашњост земље како би скратила фронт пред ударом моћне силе непријатеља. Београд је у шанчевима бранило 16.000 војника и добровољаца под заповедништвом генерала Михаила Живковића.
Тешке борбе, вођене од 4. до 11. октобра, ушле су у мит пре него што су топови над главним градом заћутали. Немачки заповедник, фелдмаршал Мекензен, свестан да односи сигурну победу, донео је следеће наређење: Покупити мртве браниоце Београда и сахранити их у један гроб на Кошутњаку. Одати им највишу ратну почаст и одмах подићи споменик с натписом на немачком и српском језику: "Овде леже српски јунаци..."
Наша историја после рата забележила је многе подвижнике, међу њима и мајора Гавриловића, који је 7. октобра на Дунаву повео у бесмртност своје војнике или поручника (доцније генерала) Игњата Кирхнера који је са својим саборцима бранио Савски насип и пругу крај Железничког моста... О потпуковнику Милану Ј. Радојевићу, официру који је фoрмирао прву српску речну флотилу и који је командовао борбама на Ади Циганлији, мало се зна. Херој Радојевић рат је почео и завршио у истом чину и одмах после рата као антијугословен жигосан у историји.
КАКО наводи адмирал Бошко Антић, војни истраживач, Радојевић је из чувене 32. "челичне" класе Војне академије, из "строја" у ком су били официри Драгутин Гавриловић, Војислав Танкосић, Војин Поповић, Милутин Недић, Бранивоје Јовановић... Био је командант Аде Циганлије и командовао је у најкрвавијим биткама на овом острву и рекама које "грле" Београд.
Говорећи о бици за Београд, наш саговорник подсећа да је на 50 километара фронта, од Остружнице до Винче, надирао 22. корпус Прве немачке армије и Трећа аустроугарска армија. Тукли су са више од 400 топова огромног калибра Београд, који је бранило само 75 топова. Првог дана офанзиве на Београд је пало 30.000 граната.
- У том судару однос снага је био неупоредив - указује Антић. - То се нарочито видело на рекама, где су Немци господарили тешким мониторима "Марош", "Енс", "Кереш", "Лајта"... Тешко наоружаним бродовима су крчили пут пешадији преко Саве и Дунава, а супроставила им се новооснована српска речна флотила - оклопљени брод "Тимок", чамац "Јадар", брзи моторни чамац "Слобода" са руском посадом, као и пловила "Победа" и "Свети Ђорђе", и енглески торпедни чамац. Српска флотиле од 5. до 8. октобра у 4 сата (када је после наређења Радојевића потопљен и последњи брод) жестоко су продирали у борбени поредак непријатеља, а најважнији задатак им је био пребацивање муниције и добровољаца на Аду.
ПРВА три дана рата за Београд телеграфски изгледала су овако: већ шестог октобра почело је искрцавање непријатеља на артиљеријом преорану Аду Циганлију. У ноћи између 6. и 7. - 59. аустроугарска дивизија, којој је командовао Хрват Лука Шњарић, "пада" подно Калемегдана и следе битке за сваки педаљ земље. На простору од Чукарице до Железничког моста, Кирхнерови добровољци јуришали су до последњег на трупе које су успеле да пређу. Паклена ватра настављена је 7. октобра. Мајор Гавриловић у 14.30 води своје јединице у последњи јуриш. На Ади се крвари све до 8 ујутру, док Радојевић није донео наређење да се остаци Четвртог батаљона 10. кадровског повуку на Баново брдо. Према наређењу генерала Живковића, од 8. октобра српска одбрана се повлачи на линију Врачар-Дедиње-Петлово брдо-Железник-Остружница. Борбе трају до 11. октобра.
- Док су моћним аустругарским топовњачама управљали школовани официри, морнари на српским бродовима су били аласи, добровољци свих година и старости са Чукарице -наставља Антић. - Чинили су чуда од јунаштва.
МЕЂУ добровољцима у Речној ратној флотили био је и Шефкет Халиловић, турски војник заробљен код Куманова, лечен у Београду. Чим се заратили, као добровољац хтео је да Србима врати "дуг". Био је заповедник чамца "Победа" и највећи херој на реци.
- Месец дана пре офанзиве замолио је Радојевића да оде у Мекедонију код својих да им саопшти да се жени девојком са Врачара - наставља Антић. Иако није морао, вратио се пре борбе и одмах преузео своју "Победу". Погинуо је 7. октобра.
На Ади, три дана ровови Срба и непријатеља били су удаљени десетак метара. Нико није одступао. Погинуле Аустроугаре њихова команда имала је киме да замени, наше снаге нису имале резерве.
Бродарци потпуковника Радојевића већ у децембру нашли су се у Албанији у Медовском заливу када је формирана Бродарска команда. Тамо су, одсуканим чамцима из залива, пребацивали пристигли српски збег на италијанске лађе. Укрцали су се на последњи брод и нашли се на Виду.
- Марта 1916. мајстор са Чукарице Ђока Мајстровић конструисао је први срспски морски бродић "Зрак", а у априлу Влада је бродарцима купила стару грчку торпиљерку коју су ови назвали "Србија" - наводи даље наш саговорник. - Савезници, Французи и Енглези су се бунили (Србија према тадашњим законима није имала право за заставу на мору), али бродарци са Аде нису марили. Преко њих живих, заставу нико није могао да скине. "Србија" је затим за својом војском отпловила за Солун. Посада је 18. маја 1916. године положила свечану морнарску заклетву српском краљу и отаџбини. Пошто је пробијен Солунски фронт, Радојевић је добио наређење да се пребаци у Србију и са 105 људи кренуо је преко Бугарске. На ушћу Суводолске реке наишли су на насукани бугарски ратни брод, одсукали га и са њима, преко Брзе Паланке и Кладова, као одисеји, стигли поново на Чукарицу.
БРОДАРЦИ су поново прионули на формирање Речне ратне флотиле. У децембру 1918. године је реморкерима дотегљено пет заробљених аустругарских монитора и два патролна чамца. За посаде монитора и патролних чамаца су, у почетку, одређени бродарци Бродарске команде Србије. За прве привремене посаде монитора одређено је 60 подофицира и морнара из састава Бродарске команде!

ПОБУНА ПОТПУКОВНИКА
ВИДЕВШИ шта му се догађа са ратним друговима, Радојевић је упутио званично писмо начелнику Инжињерије Врховне команде у којем је протестовао против намера да се наше реке препусте онима који су их у крви освајали 1914. и 1915. - аустоугарским пловилима, на челу са њиховим командантима.
"Монитори су дати Српској Влади. Они су резултат победе наше војске. Они су се борили против српске војске. Они су убијали незаштићене жене и децу наших бораца, који су своју крв лили на другом крају наше домовине за слободу своју. Мониторске послуге у нашој Крајини вршили су пљачке и насиља у улози грубог победиоца, иако су говорили лепим српским језиком. Стога би било неморално и неправедно да тим мониторима командују исти официри и да на истим топовима буду исти људи који до пре пола године нису имали ни труни југословенског осећања. Ко нам гарантује да ће се дух посисан мајчиним млеком и негован за половину и више људског века моћи изменити", написао је Радојевић.
Ово писмо Радојевић је платио историјским заборавом.


Београд јуначки бранили аласи са Чукарице | Репортаже | Novosti.rs

среда, 23. септембар 2015.

Избеглице спавају на српским гробљима

Британски “Channel 4” објавио се снимак на коме се види како избеглице спавају на православном гробљу у Товарнику.
Хрватска полиција је, иначе, хтела прошле ноћи да под окриљем мрака пребаци у Србију већу групу миграната преко границе на Дунаву, близу Бачке Паланке, што је српска полиција успела да спречи, сазнаје Танјуг из два извора.
Хрватска полиција покушала је преко Шаренградске аде, хрватског речног острва на Дунаву у близини Бачке Паланке, током ноћи да у Србију врати већу групу избеглица.
Српска полиција успела је да спречи тај покушај, користећи патролне чамце са рефлекторима и ротацијама.
Извори Тањуга су навели да је због тога појачано присуство припадника граничне полиције Србије.
Шаренградска ада је хрватско речно острво, на делу где Дунав чини границу са Србијом, а налази се близу Бачке Паланке.

Све о избегличкој кризи можете да прочитате ОВДЕ.

   * извор: Вечерње НОВОСТИ

Пиране стигле у Тамиш?



КРАЈЊЕ необична риба за овај део света у недељу је загризла удицу градског већника задуженог за екологију Владимира Деље. Он је у Тамишу, на километар узводно од Железничког моста, на левој обали у плићаку дубине око пола метра, користећи такмичарац и пловак, упецао рибу која веома личи на пирану. 
– У питању је риба која по свим карактеристикама подсећа на пирану, пре свега по карактеристичној вилици и зубима које има. Очигледно је да се с променама климе мења нешто и у животињском свету Тамиша. Ухватио сам рибу која подсећа на пирану. Нисам потпуности сигуран да је то баш пирана. Ипак, бавио сам се акваристиком и, на основу мојих искустава, могу да кажем да неодољиво подсећа на ту врсту. Риба је ухваћена узводно од Железничког моста према Јабуци – изјавио је Деља.
Деља је навео да је упецао само једну рибу, а као мамац користио је црвиће. Рибу није сачувао, али је она извађена из воде.
Пиране или њихов блиски рођак паку, већ су хватане на подручју Војводине. Ихтиолози, који су овакве улове коментарисали у оквиру „Фејсбук” група посвећених риболову, објашњавају да су то највероватније рибе пуштене из акваријума.



Пиране стигле у Тамиш? | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 21. септембар 2015.

Европа нам враћа 'вишак' избеглица!

ПРЕМА споразуму о реадмисији који Европска унија има са Србијом, Мађарска и остале чланице ЕУ могу да враћају у Србију мигранте из трећих земаља који код њих не добију азил! Ово саопштење Европске комисије наишло је на оштру реакцију председавајућег ОЕБС Ивице Дачића. Он је на годишњој конференцији ОЕБС у Варшави био изричит да је то за нашу земљу неприхватљиво и да ћемо бити принуђени да предузмемо контрамере.Портпаролка ЕК Наташа Берто објаснила је да су односи са земљама изван ЕУ регулисани споразумима о реадмисији, који обавезују те земље да приме назад имигранте који не добију азил у ЕУ.
- Цела ЕУ има колективно такав споразум о реадмисији са Србијом - рекла је Берто, и навела да чланице ЕУ у Србију на основу тога могу враћати и српске држављане који не добију азил, што је повезано с безвизним режимом.
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да Србија очекује од Европе свеобухватно решење мигрантске кризе и да је спремна да преузме свој део одговорности.
- Не желимо да избегавамо своје обавезе у будућности. Волели бисмо да будемо део решења и већ смо понудили помоћ, што значи: нисмо чланица Уније, али када неко каже да би требало да делујемо као чланица и да преузмемо свој део терета и да две до три хиљаде људи остане у нашој земљи, ми ћемо то урадити. Врло је лако и једноставно с нама.
Он је навео и да и не крије да у Србији то није популарно, али и да не брине за реакцију људи који би желели да ставе жичану ограду око Србије.
Најновије саопштење ЕК у пракси значи да "вишак" избеглица практично могу да нам врате само Мађарска и Хрватска, и то ако докажу да су мигранти у те земље ушли илегално са наше територије. Неопходно је и да се Србија са тим сагласи. А Србији, с обзиром на најављено отварање поглавља, не преостаје много маневарског простора.
Према Даблинском споразуму, сви они који не добију азил у западној Европи, а оставили су отисак прста у Мађарској или Хрватској (далеко их је мање, јер је Хрватска убрзо престала да их региструје), могу бити враћени њима, а они их опет могу вратити код нас. Тако је ова бројка потенцијално већа него да их Мађари депортују одмах чим им одбију азил.
МРЕЖАМА ЛОВЕ ЉУДЕМАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан тражио је од парламента да одобри постављање војске на мађарској граници, јер се на њој "не брани само Мађарска, већ цела Европа". Парламент је затим усвојио закон којим даје овлашћење влади да распореди војску која може да користи маневарску муницију, гумене метке, пиротехничка средства, сузавац и пиштољ који кроз цев испаљује мрежу за хватање људи против илегалних миграната.
Нико нема ни најблажу процену колики би број људи на крају могао да заврши у Србији, али се сви слажу да ће они опет покушати да се пробију на запад. Засад се зна да је од почетка године кроз Србију укупно прошло више од 150.000 људи, а свега 600 је овде затражило заштиту.
Ситуацију додатно погоршава нови мађарски закон о државним границама, који уз могућност враћања избеглица држави порекла, сада помиње и "сигурне треће земље", у које Будимпешта убраја Србију.
- Већина земаља ЕУ то не употребљава, али су Мађари искористили ову могућност - објашњавају за "Новости" у Европској комисији, али и наглашавају да Мађарска неће моћи Србији тек тако да врати мигранте, већ да с нашом земљом треба да постигне билатерални договор. На питање зашто би било ко враћао избеглице у Србију, ако су они дошли из Грчке као чланице ЕУ, у Бриселу кажу да се мигранти не региструју у потребној мери при уласку у Грчку. Разлог су недовољни административни капацитети, али и свесно избегавање миграната да то учине.
- Тај проблем тренутно решавамо из више углова - кажу у ЕК. - Један је слање већег броја службеника на терен као испомоћ Грцима да би све избеглице биле регистроване. То би омогућило Србији да их даље враћа одакле су дошли. Друго је унутрашњи споразум међу чланицама о распоређивању додатних 120.000 избеглица на већ 40.000 постојећих, на основу квота.
Радош Ђуровић, из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, наводи да је Мађарска на основу билатералног споразума и до сада враћала мањи број илегалних миграната у Србију. Проблем ће настати ако почне да их враћа у великом броју одједном, за шта Србија нема техничке капацитете:
- Наша позиција је незахвална. Замислите људе који хоће да иду даље, а неко их у томе спречава! Ако остају дуже овде, они неће имати пара за приватни смештај и држава ће сносити већи терет. Зато мора да управља миграцијама и омогући им документа на основу којих ће легално трошити паре.
Ђуровић каже да ће Србија моћи по реадмисији да врати један број миграната Бугарској и Румунији, јер су одатле дошли код нас, али Македонији нећемо моћи, јер она не сарађује и УНХЦР ју је прогласио "несигурном трећом земљом".
Прилив људи у нашу земљу је у понедељак опет био повећан, па је, према подацима Комесаријата за избеглице, до 16 сати, у прихватном центру у Прешеву регистровано више од 700 људи.
Српски званичници оштро су реаговали и на чињеницу да Загреб не само да не отвара, већ и даље затвара путне правце из Србије ка Хрватској. Колоне камиона премашују 10 километара, због чега је, како сазнајемо, наш државни врх спремио оштру ноту Загребу. Дачић је у понедељак током дана покушао да ступи у контакт и са колегиницом Весном Пусић.
У Хрватску је до сада ушло 30.000 људи, а у међувремену је затворен и гранични прелаз Брегана према Словенији. Хрвати ликују јер се нису претворили у европски избеглички камп, а Словенци су бесни на владу у Љубљани због непопуларних потеза по узору на Виктора Орбана. Хрватски прихватни центри су тренутно празни, свега је осам људи затржило азил. Празне се и центри у Словенији.
- Срби и лицемерни Хрвати су нас надмудрили - пише љубљанско "Дело". - Са полицајцима који прихватају децу и отвореним границама, Србија се винула међу добре момке.


Европа нам враћа 'вишак' избеглица! | Политика | Novosti.rs