Вересија и претплата

..
..

ШТА ЈЕ У СТВАРИ ВЕЧНИ НОВАЦ, КАПИТАЛ?

 Одговор на ово наизглед патетично питање, дат је на крају књ. часописа УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА, бр. 3-6/ 2002., Београд, стр. 164. :

           Сасвим једним другим поводом, када је још увек било извесне наде, да ће српско друштво кренути у корените реформе и обнову,  наговештено је шта је, у ствари, смисао вечног капитала, али - колико их је чуло? Колико ће и данас или сутра разумети ово? Прошло је двадесетак година, и све је изгледа много горе него тада, када је одштампано то сасвим легитимно и природно упозорење издавача једног приватног књижевног часописа евентуалним купцима и читаоцима да не чезну за бесплатним књигама и часописима... (29. јануар 2018. М. Л.)

И замрзнута језера Шведске (као на слици Бранке Веддер) се одмрзавају, али не и овај лед у Србији, ледена културна клима сасвим погодна за одумирање сваког неофизијализма, сваке предузимљивости, и алтернативе"

ЛеЗ 0013569    

ЧАСТ СВАКОМ, ВЕРЕСИЈА НИКОМ

Једини метод по којем послују локалне продавнице по Србији. И поред увођења фискалних каса и мало строже контроле, увек се нађе неки буџак у радњи где може да се сакрије свеска са именима дужника и износом дуга. Не добијаш никакав рачун, у свесци само пишу износи,тако да раднице можда некад и поједу чоколаду на твој рачун ("'Ајд, коме данас пишемо чоколаду...може онај чича, Славко, њему нисмо одавно"). Прецтртавање се најчешће врши првог или другог, тј. кад стигне плата. Да нема вересије, многе такве радње не би опстале ни месец дана. А и народ би много чешће јео џема и хлеба и куваног кромпира. 
Никако се не даје на вересију када у радњу уђе неко нов, непознат. Радница намигне, а то је сигнал да је то можда инспекција, па се муштерије само мувају по радњи док уљез не изађе. 
Једино је зезнуто кад у комшилуку газда реши да пресече вересијску агонију и окачи натпис "Част сваком, вересија ником."

ЛеЗ 0013567