УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Новине будућности "Сурбита"

Феномени: интернет - за и против







СВЕТ „ПОЛИТИКА” У БУКУРЕШТУ - Како очистити интернет

Ако новинар поставља расистички коментар на свом налогу, онда је то важно јер он утиче на јавно мњење, каже председник румунског Савета за борбу против дискриминације
Ћабо Асталош (Фoтo CNCD), Јоана Авадани (Фото Лична архива)
Када Ангела Меркел погледа шта њени сународници пишу на „Фејсбуку” о избеглицама са Блиског истока, не свиђа јој се оно што види. И директорка румунског Центра за независно новинарство Јоана Авадани згрожена је исламофобичним коментарима на профилима својих земљака, али за разлику од најмоћније жене ЕУ, која је недавно због говора мржње на „Фејсбуку” одржала буквицу Марку Закербергу у Њујорку, не сматра да је за то крив „Фејсбук”.
„Интернет је омогућио свакоме да се изрази. Треба да будемо захвални што имамо такав алат који нам омогућава да схватимо како друштво размишља. Ако нам се не свиђа оно што видимо, то није проблем медија који је то изнео. Говор мржње расте сам од себе, привлачи ’запаљиве’ особе. Морате да научите људе како да му се одупру. Плашим се да су наши млади прилично расистички настројени. Ово што данас видимо у реаговању на мигранте је језиво”, каже Авадани.
За колеге из Румуније који су спроводили истраживање о ефектима напада на „Шарли ебдо” у земљама Балкана ставови према мигрантима су занимљиви са другог аспекта. Један од закључака истраживања о одјеку напада на француске карикатуристе јесте да он није подстакао исламофобију у нашем региону.
„Али једно је кад исламски терориста тамо негде у Паризу убије новинаре, а друго је кад имате 200.000 муслиманских избеглица на својој територији. Исти људи који су рекли да није у реду што су их убили, мада није у реду ни говорити ружно о нечијој вери, сада вичу ’истерајте их, исламизираће Румунију’ и слично. Занимљиво је видети да вам принципи формирају један став, а реалност сасвим другачији”,  коментарише Јоана Авадани.
За румунски Савет за борбу против дискриминације (ЦНЦД), независно тело које је пандан нашем поверенику за равноправност, „Фејсбук” и цео интернет представљају јавну сферу. Председник Савета Ћабо Асталош објашњава да за изјаве у сајбер-простору којима се крши закон следују исте казне као у класичним медијима и на јавним местима, а такво становиште подржава и суд. Кад је реч о коментарима на сајтовима, став је да власник сајта обавља комерцијалну делатност и да је дужан да спречи говор мржње.
„Технички то јесте изазов јер треба запослити много људи да модерирају коментаре, али нема изговора да се појављују расистички коментари и говор мржње. Иначе ћемо применити санкције и било је доста таквих случајева”,  каже Асталош.
У случају да се дискриминаторни ставови шире са „Фејсбука”, уз помоћ полиције се долази до података о власнику налога и покреће поступак. Ако не могу да утврде идентитет власника, обраћају се америчкој компанији са захтевом да им обезбеди податке.
„Интернет је велики изазов за нас. Стално нас питају зашто не кажњавамо свакога. Одговор је зато што немају сви исту важност у друштву. Ако новинар постави расистички коментар на свом налогу, онда је то важно јер он утиче на јавно мњење, као и парламентарци и друге јавне личности. Било је случајева да су новинари кажњавани и због статуса на ’Фејсбуку’ и због текстова. Због тога су невладине организације почеле едукацију где је граница слободе говора. Није лако радити са новинарима. Кажу нам да не треба ми да их учимо о слободи говора, али ми морамо да их упознамо са изазовима”, наглашава Асталош.
На једном од најпосећенијих информативних портала „Hotnews.ro”, коментаре увек модерирају, јер софтвер не може добро да уради посао. Кажу да никада не објављују псовке, непристојан језик и коментаре који подстичу мржњу. Признају да је тешко повући границу где престаје слобода говора и наводе да сваки сајт одређује и прилагођава своја правила. Ако неко хвали холокауст, коментар наравно не може да буде објављен, наводе један од примера.
„Коментари о мигрантима се углавном своде на то да они не би требало да буду проблем Румуније, јер она не може да их интегрише у толиком броју. Такође кажу да је Немачка крива што их је позвала, а онда направила заокрет у ставу. Има и оних који сматрају да Румуни као добри православни домаћини треба да им помогну”, каже Влад Барза, новинар овог портала.
Јоана Авадани сматра да људи нису довољно образовани у погледу интернета.
„Ако научите децу како да прелазе улицу, научите их и како да се понашају у јавном простору као што је интернет. Ако нешто кажете на ’Фејсбуку’, то је као да сте рекли на телевизији и треба да сносите последице. Имало смо исту дискусију пре неколико недеља када је усвојен нови закон који прописује шест месеци затвора за слављене румунског фашистичког покрета. Сада ризикујете затвор само за постављање фотографија вођа тог покрета. Али људи и деца треба да знају. Прво морате да образујете људе да бисте могли да их ставите у затворе”, закључује румунска новинарка.
Јелена Каваја објављено: 02.11.2015.  у Политици

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

kaktus kaktusic | 02/11/2015 18:24
Problem sa migrantima je mnogo veci, nego sto vlade EU smeju da priznaju. Procitajte samo svakodnevne izvestaje ne FB ,pise ih izvesni ANONYMUS
djordje petrovic | 03/11/2015 08:49
Na internetu svako ima pravo da kaze sta zeli. A svako drugi ima pravo da ga se to apsolutno ne tice. Kao sto i bilo koga se moze ticati. Ljudi treba da shvate da oglasavanje prosecnih anoniumusa po netu je ekvivalentno recimo nekom coveku koji ide ulicom i ima izuzetno jak glas kad vice da ga ceo grad moze cuti. ...Naravno takvih ima jos, pa kad vicu uglas, uglavnom se ne razaznaje sta pricaju od buke, te stoga nije ni toliko bitno.
_________________
ЛеЗ 0003992 


Нема коментара:

Постави коментар