Васко Васовић: "Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав..."

 

     Васко Васовић
Београд, 2020.

У ОВОМ ТЕКСТУ НАЛАЗЕ СЕ ТАЧНЕ И КРАЈЊЕ ЈЕДНОСТАВНЕ ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ КОЈЕ СУ ЗЛОНАМЕРНО СКЛОЊЕНЕ И ИЗ СРПСКЕ И ИЗ СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ. ДАНАС, ПОСЛЕ ВИШЕ ОД 7 МИЛЕНИЈУМА, ОНЕ ИЗЛАЗЕ НА СВЕТЛОСТ ДАНА ОНАКО КАКО СУ И ЗАПИСАНЕ У, СРЕЋОМ, НЕИЗБРИСИВОМ КОЛЕКТИВНОМ СЕЋАЊУ:

Пет и по хиљада година пре последњег рођења Исуса Христа четири велике реке са истим почетним словом - Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав уливале су се у велико, слатководно Бело језеро. То је прецизно и правилно изговорено српско име тадашњег језера, избрисаног из апсолутно свих историјских уџбеника. Катаклизмично топљење глечера, пре пет и по хиљада година, изазвало је нагло подизање нивоа Средоземног мора за више од 70 метара, што је и довело до другог великог библијског потопа о коме се готово ништа не зна и који се практично скоро нигде и не спомиње. Водена маса Средоземног мора прелила се и потопила слатководно Бело језеро, претворивши га у слано Црно море. Назив Црно, добило је накнадно, управо као глобалистичка негација Белог и то је у директној симболичкој спрези са арамејским библијским називима Либан и Антилибан. Старосрпске реке Дунав, Дњепар и Дњестар уливају се данас у Црно, уместо у Бело море, док се Дон, древним поплавним таласом, проширио у Азовско море, али је кроз Керчки мореуз и даље остао спојен са Црним морем. Одатле и четири слова Д, које је радикални комунизам, перфидно претворио у четири сатанска робовска слова С, удаљивши тиме Сербане и од корена и од истине. На изокретање сербанског говора директно је утицао и још један глобалистички оперативац, Вук Стефановић Караџић или Црни Вук Стефановић. Од сербанског праписма и изговора направио је, по плаћеној директиви, дијалектички новоговор, којим се изгубила директна веза са сербанским кореном, као и прасимболом у облику ћириличног слова Ћ, преузетог из једине реченице коју је Творац изговорио чистим сербанским прајезиком - Абрах-кад-Абрах! Одатле и укрштене четири линије, које се спајају у централној полазној тачки Велике сербанске сеобе са делте четири српске реке. Одатле и први симбол правоверног крста, односно речне делте и раскрснице путева, који је управо Луцифер злоупотребио пет миленијума касније стварајући монотеистичке религије, повезујући, између осталог, српски крст са прогоном, Исусовим мукама и распећем. Тиме је од правоверног крста, као симбола покрета и прапочетка направио симбол смрти, страдања и справу за мучење. Тако је скратио и историју убацивши у Исусова уста грчке реченице које он никада није изговорио - Ја сам Алфа и Омега, ја сам почетак и крај. Због чега сада у текст убацујем и ово са Луцифером и скраћењем историјског времена? Из простог разлога, јер се Божић код Сербана славио пуних пет хиљада година пре нове ере, нулте године и званичног рођења Исуса Христа. Податак прилично лак за проверу. Глобализам управо тражи те круцијалне временске доказе и у Винчи.
Домицилно племе Сербана, које је живело на обалама Белог језера, због поплаве, било је принуђено да крене у расејање на неколико страна света. Главни део Сербана склањао се, од надолазеће воде, узводно уз Дњепар и на територији данашње источне Украјине основао велико утврђење Бели Рас. Сербани у сеоби, односно расејању, звали су себе Расејанцима, Расинима или скраћено Расима. Од сербанског утврђења Раса настао је Стари Рас. Дакле, старо утврђење Расија или Стара Русија, створена је од стране сербанских Раса дуж обале Дњепра у данашњој источној Украјини. Глобализам је поново изокренуо историју. Срби у расејању су мајка Русије, а не, по измењеној глобалистичкој историји, обрнуто. Руси су стари Сербани, одатле директна и крвна и родовска веза. Остале групе Сербана у расејању стигле су до Индије, Јапана и других делова Азије, па и до британских острва и јужне Енглеске, где су, такође, формирали сербанско утврђење, много касније названо Стоунхенџ. Британски тајни архиви имају прецизне тлоцрте тадашњег изледа Стоунхенџа, као и све податке о његовом изворном називу, његовој намени и целокупној сербанској симболици. Британци никада неће показати ту архиву, али... И не морају. Једна од већих сербанских група ишла је обалом Дунава, спајала се са домицилним племенима и основала неколико великих утврђења попут Винче, Старчева и Лепенског Вира. Американци, глобалисти, улажу огроман новац за преузимање и куповину тих локалитета, под маском наводне заштите, а са главним циљем да се пронађени артефакти и докази о постојању Сербана што пре униште, склоне или сакрију од очију светске јавности. Срећом, централна Божја реченица, Абрах - кад - Абрах, изговорена је са осмехом. И тај осмех траје колико и светлост око нас. Од самог краја времена.
Васко Васовић

          извор:  Васко Васовић Београд, 2020. Срећом, централна Божја реченица, Абрах – кад – Абрах, изговорена је са осмехом