ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023
Едиција ЗАВЕТИНЕ

субота, 31. октобар 2015.

Ко је ве­ра, а ко пр­о­не­ве­ра / Батић Бачевић

КОЛУМНА НЕДЕЉЕ

ПО­ГЛЕД С ПЕ­РИ­ФЕ­РИ­ЈЕ

Ко је ве­ра, а ко пр­о­не­ве­ра

Прет­ход­ну по­ли­тич­ку оли­гар­хи­ју и еко­ном­ски си­стем раз­не­ла је не­де­мон­ти­ра­на бом­ба, али сат на­ста­вља да ку­ца све док се глав­ни орга­ни­за­то­ри нај­ве­ће пљач­ке у са­вре­ме­ној исто­ри­ји не на­ђу у за­тво­ри­ма, а из­вр­ши­о­ци­ма фи­нан­сиј­ских ра­до­ва не оду­зме сва имо­ви­на сте­че­на од већ ли­кви­ди­ра­них ба­на­ка
Ништа се неће променити све док сваком човеку у Србији не буду јасне две ствари – да је Тито умро и да нема бесплатног ручка, оценио је пре скоро три године бизнисмен млађе генерације, чврсто уверен да је тог дана, на једном од оних бесмислених скупова економске елите који увек имају исти закључак (да треба више производити а мање трошити, или да је боље живети у миру него у рату), изрекао нешто изузетно значајно, мисао која ће трасирати нову економску политику Србије.
Није прошло ни месец дана, а у једном од часописа у којима углавном сиромашне домаћице гледају како живе срећне, богате жене (уз обавезни уздах „а за кога сам се ја удала”), исти стратег показао је да жуљеве на рукама није стекао док је зарађивао ручак већ повлачећи ужад на новој једрилици или уносећи кутије шампањца у вински подрум. Свега неколико месеци касније, испоставило се да је јунак заправо на листи оних бизнисмена који су успели да узму милионе евра од банака које су нетом потонуле, а он нестао из јавног живота, економских скупова и шарених ревија која показују мале тајне великих капиталиста. У те три епизоде као да је непознати сценариста направио групни фоторобот „пословне елите” у Србији за коју је, изгледа, увек било и бесплатног ручка и бесплатних једрилица и бесплатних кредита

уторак, 13. октобар 2015.

Рубрика - носталгија

МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Након свих ових година

Како ми недостаје,
1.мај на Плитвичким језерима
Ускрс у Кордунашком селу
Пролећни сеоски сајам
Пецање пастрмке без пловка
Партија фудбала на ливади
Партија баскета са екипом из блока
Свирка у гимназијском подруму
Јутарња кафа са другарима
Мирис читаонице на Правном
Тикет из кладионице
Дуга вожња у стојадину на задњем седишту са кофером између ногу
Домаћа димљена кобасица
Снег за 29.новембар

понедељак, 12. октобар 2015.

Драгоценом серијом текстова под општим насловом (Са)Чувајмо српски језик Политика је учинила редак искорак у бризи за очување српскога језика ....

O старој српској лексикографији – нешто друкчије

Неке појединости формулисане у тим расправама могу се разматрати и нешто друкчије, а ја овде издвајам ону која се тиче старине српских лексикографских подухвата
Драгоценом серијом текстова под општим насловом (Са)Чувајмо српски језик Политика је учинила редак искорак у бризи за очување српскога језика и омогућила носиоцима разноврсних знања о многим његовим аспектима да се својим погледима представе не само специјалистима за поједине домене српскога језика него и много широј културној и научној јавности. Неке појединости формулисане у тим расправама могу се разматрати и нешто друкчије, а ја овде издвајам ону која се тиче старине српских лексикографских подухвата.
У прилогу Рајне Драгићевић (Политика, 6. 9. 2015) наводи се да Срби до краја 18. века нису имали речника и да је „један од најстаријих“ био Речник мали, објављен у Бечу 1793. године. Тај податак био би потпун да је речено да се то односи на речнике штампане ћирилицом и намењене српској православној читалачкој

уторак, 6. октобар 2015.

Бундева тешка 95 килограма!



СРБАЦ - Пажњу мештана подмотајичког села Горњи Срђевићи већ данима привлачи џиновска бундева изложена испред једне продавнице у центру села.
Бундеву је изложио Милутин Станишић и написао да је тешка 95 килограма, што је незабележено у овом и суседним селима. Он је за наш лист октрио и како се домогао овако доброг плода који је постао права атракција.
- Повремено одлазим на рад у Аустрију и Немачку и на једном сајму у Аустрији видео сам изложену бундеву тешку 190 килограма. Успео сам од домаћина да добијем само једну семенку ове бундеве, посејао сам је крајем маја и за мање од четири месеца развила се врежа и на њој џиновски плод - испричао нам је Милутинов син Драгутин.
Бундеве узгаја већ годинама на површини од пола дунума. Каже и да је набавио неколико семенки бундева у Новом Саду, али оне, нажалост, нису ни близу ових димензија.
Драгутин каже да су за раст бундеве посебно заслужни његови унуци Дарио и Далибор који су свакодневно заливали корен бундеве. Испричао нам је и да ће после изложбе бундеву искористити као храну за свиње и бикове које тови.


Бундева тешка 95 килограма! | Република Српска | Novosti.rs

понедељак, 5. октобар 2015.

О ТАЈНИМ АРХИВАМА МАСОНСКИХ ЛОЖА - Платонов Олег Анатолjевич (српски титл)





Објављено је 17.08.2013.
У току и пре Другог светског рата, Адолф Хитлер је, са циљем манипулисања свешћу маса, у окупираним државама Европе организовао прикупљање и проучавање масонских тајних докумената. На самом крају рата, у једном замку у Пољској, совјетска армија је пронашла те архиве и пребацила их у Москву. Олег Платонов је 90-тих година 20. века имао прилику да у дужем временском периоду проучава тај тајни архив КГБ-а, да би у одређеном моменту по наредби масона Козирјева та документација била враћена на Запад. У овом интервјуу Олег Платонов говори управо о садржини тих архива и пружа нам увид у истинску историју протекла два века.

+++

Платонов Олег Анатолjевич

ИСПЛАНИРАНИ ТАЛАС ИЗБЕГЛИЦА

Талас избеглица у Европу из турског правца је -испланиран. Стручњаци примећују њихово организовано расељавање од стране локалних снага безбедности. Управо зато је Грчка крајем лета-почетком јесени претекла Италију по броју избеглица који пристижу на њену територију
Ово помаже турском председнику Тајипу Реџепу Ердогану да задовољи бираче који уочи ванредних парламентарних избора захтевају чишћење Турске од преко милион Сиријаца који су се населили на њеној територији, због учешћа Анкаре у рату против Дамаска
Сиријска хуманитарна катастрофа, коју Турска преноси са своје територије у Европу, осмишљена је да изазове удар западних сила по Сирији, где – под изговором да бомбардују положаје Исламске државе – могу да нападају и Асадову војску
РАТ у Сирији, инициран од стране Саудијске Арабије и Катара уз подршку Турске, показао се много опаснијим за своје организаторе и спонзоре него сви остали инциденти повезани са „арапским пролећем“ заједно.
Сиријски сукоб постао је један од најразорнијих још од времена геноцида у Руанди. У овом тренутку, његов резултат је: више од 220.000 мртвих, око 10 милиона расељених, најмање четири милиона избеглица. Избачено је из строја 40 одсто здравствених установа у земљи, убијено је више од 560 лекара. Током сукоба убијено је 70 хуманитараца: представника УН, волонтера сиријског Црвеног полумесеца, запослених у палестинском друштву Црвеног Крста, активиста НВО.
Да би могао да појача критику сиријске владе, Запад је увео линију за потенцирање хуманитарних питања у Савету безбедности УН, покушавајући да прогура резолуцију која оправдава насилну интервенцију. Разматрање ове теме је изван надлежности СБ УН и у већини случајева не захтева посебну расправу.
„Пријатељи Сирије“, схватајући то, претходно су ово питање покренули на хуманитарним форумима, у Савету УН за људска права и у Генералној скупштини. Међутим, само резолуција Савета безбедности УН дала би им могућност да Асадову владу окриве за „кршење обавезујуће одлуке Уједињених нација“ и да се обезбеде изговор за интервенцију под маском „хуманитарне помоћи“.
У Савету безбедности УН Запад је инсистирао на резолуцији која би захтевала од сиријских власти да пристану на све. У противном, предложене су аутоматске санкције. Руске дипломате су биле спремне да раде и у оваквом формату, али после Либије, када је хуманитарна помоћ намењена становништву, под маском NATO-а отишла побуњеницима у Бенгазију, инсистирали су да одлука Савета не може имати различите интерпретације…
Не дозвољавајући овом документу да „проради“, а међународној заједници да оцени степен ефикасности предложених метода хуманитарне помоћи, Сједињене Државе и њихови савезници почели су да раде на „пробијању“ резолуције Савета безбедности УН са позивањем на „насилно“ поглавље VII Повеље Уједињених нација. Скупљен је био низ потраживања и захтева испостављених влади Сирије у хуманитарној сфери, за чије непоштовање су предвиђене санкције.
Избеглички камп у Турској
За иницијатора резолуције проглашена је Саудијска Арабија. Руска анализа техничких карактеристика тог документа је открила да је стварни аутор текста опозициона сиријска Национална коалиција. Документ није прошао.
Након отварања Међународне конференције о Сирији у Монтреу, у јануару 2014. године, „Пријатељи Сирије“ су поново почели да лобирају за резолуцију Савета безбедности УН са хуманитарном тематиком.
Сходно томе, логичан корак Анкаре био је успостављање тампон зоне на сиријској пограничној територији. Иницијатива Турске да се у дневни ред 70-ог заседања Генералне скупштине УН стави тачка о хуманитарним аспектима проблема избеглица у регионалној димензији очигледно није случајна.
Испланиран је и раст таласа избеглица у Европу из турског правца. Стручњаци примећују њихово организовано расељавање од стране локалних снага безбедности. Управо зато је Грчка крајем лета-почетком јесени претекла Италију по броју избеглица који пристижу на њену територију.
Ово помаже турском председнику Тајипу Реџепу Ердогану да задовољи бираче који уочи ванредних парламентарних избора захтевају чишћење Турске од преко милион Сиријаца који су се населили на њеној територији, због учешћа Анкаре у рату против Дамаска.
Осим тога, сиријска хуманитарна катастрофа коју Турска преноси са своје територије у Европу, осмишљена је да изазове удар западних сила по Сирији, где, под изговором да бомбардују положаје Исламске државе, могу да нападају и Асадову војску.
Елегантан потез.
Пише: Јевгениј САТАНОВСКИЈ, председник Института Блиског Истока
Превео: Срђан Ђорђевић
Факти

недеља, 4. октобар 2015.

Београд јуначки бранили аласи са Чукарице



НА обалама Саве и Дунава у Београду, пре тачно 100 година, одвијала се једна од најмонументалнијих битака у српској историји - битка за одбрану Београда, бој за част српске престонице. Главнина српских снага, крајем септембра, те 1915, пред Мекензенову офанзиву повукла се у унутрашњост земље како би скратила фронт пред ударом моћне силе непријатеља. Београд је у шанчевима бранило 16.000 војника и добровољаца под заповедништвом генерала Михаила Живковића.
Тешке борбе, вођене од 4. до 11. октобра, ушле су у мит пре него што су топови над главним градом заћутали. Немачки заповедник, фелдмаршал Мекензен, свестан да односи сигурну победу, донео је следеће наређење: Покупити мртве браниоце Београда и сахранити их у један гроб на Кошутњаку. Одати им највишу ратну почаст и одмах подићи споменик с натписом на немачком и српском језику: "Овде леже српски јунаци..."
Наша историја после рата забележила је многе подвижнике, међу њима и мајора Гавриловића, који је 7. октобра на Дунаву повео у бесмртност своје војнике или поручника (доцније генерала) Игњата Кирхнера који је са својим саборцима бранио Савски насип и пругу крај Железничког моста... О потпуковнику Милану Ј. Радојевићу, официру који је фoрмирао прву српску речну флотилу и који је командовао борбама на Ади Циганлији, мало се зна. Херој Радојевић рат је почео и завршио у истом чину и одмах после рата као антијугословен жигосан у историји.
КАКО наводи адмирал Бошко Антић, војни истраживач, Радојевић је из чувене 32. "челичне" класе Војне академије, из "строја" у ком су били официри Драгутин Гавриловић, Војислав Танкосић, Војин Поповић, Милутин Недић, Бранивоје Јовановић... Био је командант Аде Циганлије и командовао је у најкрвавијим биткама на овом острву и рекама које "грле" Београд.
Говорећи о бици за Београд, наш саговорник подсећа да је на 50 километара фронта, од Остружнице до Винче, надирао 22. корпус Прве немачке армије и Трећа аустроугарска армија. Тукли су са више од 400 топова огромног калибра Београд, који је бранило само 75 топова. Првог дана офанзиве на Београд је пало 30.000 граната.
- У том судару однос снага је био неупоредив - указује Антић. - То се нарочито видело на рекама, где су Немци господарили тешким мониторима "Марош", "Енс", "Кереш", "Лајта"... Тешко наоружаним бродовима су крчили пут пешадији преко Саве и Дунава, а супроставила им се новооснована српска речна флотила - оклопљени брод "Тимок", чамац "Јадар", брзи моторни чамац "Слобода" са руском посадом, као и пловила "Победа" и "Свети Ђорђе", и енглески торпедни чамац. Српска флотиле од 5. до 8. октобра у 4 сата (када је после наређења Радојевића потопљен и последњи брод) жестоко су продирали у борбени поредак непријатеља, а најважнији задатак им је био пребацивање муниције и добровољаца на Аду.
ПРВА три дана рата за Београд телеграфски изгледала су овако: већ шестог октобра почело је искрцавање непријатеља на артиљеријом преорану Аду Циганлију. У ноћи између 6. и 7. - 59. аустроугарска дивизија, којој је командовао Хрват Лука Шњарић, "пада" подно Калемегдана и следе битке за сваки педаљ земље. На простору од Чукарице до Железничког моста, Кирхнерови добровољци јуришали су до последњег на трупе које су успеле да пређу. Паклена ватра настављена је 7. октобра. Мајор Гавриловић у 14.30 води своје јединице у последњи јуриш. На Ади се крвари све до 8 ујутру, док Радојевић није донео наређење да се остаци Четвртог батаљона 10. кадровског повуку на Баново брдо. Према наређењу генерала Живковића, од 8. октобра српска одбрана се повлачи на линију Врачар-Дедиње-Петлово брдо-Железник-Остружница. Борбе трају до 11. октобра.
- Док су моћним аустругарским топовњачама управљали школовани официри, морнари на српским бродовима су били аласи, добровољци свих година и старости са Чукарице -наставља Антић. - Чинили су чуда од јунаштва.
МЕЂУ добровољцима у Речној ратној флотили био је и Шефкет Халиловић, турски војник заробљен код Куманова, лечен у Београду. Чим се заратили, као добровољац хтео је да Србима врати "дуг". Био је заповедник чамца "Победа" и највећи херој на реци.
- Месец дана пре офанзиве замолио је Радојевића да оде у Мекедонију код својих да им саопшти да се жени девојком са Врачара - наставља Антић. Иако није морао, вратио се пре борбе и одмах преузео своју "Победу". Погинуо је 7. октобра.
На Ади, три дана ровови Срба и непријатеља били су удаљени десетак метара. Нико није одступао. Погинуле Аустроугаре њихова команда имала је киме да замени, наше снаге нису имале резерве.
Бродарци потпуковника Радојевића већ у децембру нашли су се у Албанији у Медовском заливу када је формирана Бродарска команда. Тамо су, одсуканим чамцима из залива, пребацивали пристигли српски збег на италијанске лађе. Укрцали су се на последњи брод и нашли се на Виду.
- Марта 1916. мајстор са Чукарице Ђока Мајстровић конструисао је први срспски морски бродић "Зрак", а у априлу Влада је бродарцима купила стару грчку торпиљерку коју су ови назвали "Србија" - наводи даље наш саговорник. - Савезници, Французи и Енглези су се бунили (Србија према тадашњим законима није имала право за заставу на мору), али бродарци са Аде нису марили. Преко њих живих, заставу нико није могао да скине. "Србија" је затим за својом војском отпловила за Солун. Посада је 18. маја 1916. године положила свечану морнарску заклетву српском краљу и отаџбини. Пошто је пробијен Солунски фронт, Радојевић је добио наређење да се пребаци у Србију и са 105 људи кренуо је преко Бугарске. На ушћу Суводолске реке наишли су на насукани бугарски ратни брод, одсукали га и са њима, преко Брзе Паланке и Кладова, као одисеји, стигли поново на Чукарицу.
БРОДАРЦИ су поново прионули на формирање Речне ратне флотиле. У децембру 1918. године је реморкерима дотегљено пет заробљених аустругарских монитора и два патролна чамца. За посаде монитора и патролних чамаца су, у почетку, одређени бродарци Бродарске команде Србије. За прве привремене посаде монитора одређено је 60 подофицира и морнара из састава Бродарске команде!

ПОБУНА ПОТПУКОВНИКА
ВИДЕВШИ шта му се догађа са ратним друговима, Радојевић је упутио званично писмо начелнику Инжињерије Врховне команде у којем је протестовао против намера да се наше реке препусте онима који су их у крви освајали 1914. и 1915. - аустоугарским пловилима, на челу са њиховим командантима.
"Монитори су дати Српској Влади. Они су резултат победе наше војске. Они су се борили против српске војске. Они су убијали незаштићене жене и децу наших бораца, који су своју крв лили на другом крају наше домовине за слободу своју. Мониторске послуге у нашој Крајини вршили су пљачке и насиља у улози грубог победиоца, иако су говорили лепим српским језиком. Стога би било неморално и неправедно да тим мониторима командују исти официри и да на истим топовима буду исти људи који до пре пола године нису имали ни труни југословенског осећања. Ко нам гарантује да ће се дух посисан мајчиним млеком и негован за половину и више људског века моћи изменити", написао је Радојевић.
Ово писмо Радојевић је платио историјским заборавом.


Београд јуначки бранили аласи са Чукарице | Репортаже | Novosti.rs

ПРЕГЛЕД НАЈНОВИЈИХ ЧЛАНАКА НА СТРАНИЦАМА ПОРТАЛА - СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

VESTI - Era Svetlosti

Баш-баш Срб

Васељенске новине