ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023
Едиција ЗАВЕТИНЕ

НЕИСПРИЧАНЕ ПРИЧЕ...

..
..



НЕМЦИ  - Спаљивање Народне библиотеке у Београду 1941. 

Благо Народне библиотеке требало је да буде измештено у манастир Благовештење, у Овчарско-кабларској клисури, међутим, у општем расулу ондашње југословенске војске нису обезбеђени камиони за превоз. Управник Илић није могао да уради другачије, осим да сву драгоцену грађу спакује у сандуке, и да их спусти на најнижи ниво грађевине. Тако су књиге и списи дочекали рат.
И то мишљење остало је уврежено до данас.
Археолог др Гордана Томашевић, по програму Завода за заштиту споменика културе Београда 1976. године, руководила је ископавањем рушевина Народне библиотеке и утврдила је да су "сандуци ради транспорта били изнети из подрума и сложени у холу Библиотеке према Сребреничкој улици".
То уредно бележи Чедомир Јанић, у тексту објављеном у "Годишњаку града Београда", у броју 51, из 2004. године. (...)
"То је закључила из пронађених, видљивих правоугаоних трагова које су оставили сандуци, али њихових остатака није било. Из тога је извукла логичан закључак да је неко касније прекопавао место на којем су се налазили неоштећени или делимично оштећени сандуци и, могуће, нешто однео, а потом све прекрио шутом".
Шта наше они имају?
На питање шта се догодило са благом Народне библиотеке, већ годинама покушава да одговори новинар и писац Вања Булић, човек који је трагао за подацима везаним за судбину ове грађевине и њеног садржаја.
- Немци оног доба не би срушили ништа што би могло да им користи, па би, са њихове тачке гледишта, рушење Бибилотеке било потпуно бесмислено - каже Булић. - То доказује и постојање посебних комисија које је требало да утврде кривце за пожар у овом здању.
А у Народној библиотеци била је, поред осталог, целокупна званична преписка Србије са Турском, Русијом, Аустроугарском... Уништени су документи у којима је наша држава комуницирала са Хабзбуршком монархијом 1914, уочи Првог светског рата.
- Ми сада немамо ту преписку, али они имају. А то је простор за велике манипулације - каже Булић. - Набројаћу само неколико чињеница које наводе на различите закључке, осим на онај да је све, једноставно, изгорело. Два човека била су запослена у овој националној институцији, Стеван Фенингер и Михаило Подољски, оба су имала немачки корен и били су фолксдојчери. Чим су Немци ушли у град обојица су се појавила у есесовским униформама. Подсетићу вас да су Немци имали посебну јединицу која је имала задатак да трага за благом и националним драгоценостима на окупираним подручјима, па је тако и кроз Србију шпартао ескадрон чији командант је био доктор Роберт Шванке. Он је пре почетка рата често долазио у Београд и обилазио је библиотеке и музеје и бележио све што Немце интересује, па је имао приступ и у архив САНУ...

       Извор: Недопричана прича о једном од најтрагичнијих догађаја у новијој историји града. На Косанчићевом венцу је 1941. уништена национална, научна и културна баштина,  више

ЛеЗ 0013568   

Нема коментара:

Постави коментар

ПРЕГЛЕД НАЈНОВИЈИХ ЧЛАНАКА НА СТРАНИЦАМА ПОРТАЛА - СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

VESTI - Era Svetlosti

Баш-баш Срб

Васељенске новине