Протест издавача уочи Сајма књига
Удружење професионалних издавача Србије протестује због захтева Одбора сајма књига да им се доставe завршни рачуни за 2014. годину на основу чега ће се додељивати сајамски простор
Атмосфера у сајамској хали: Да ли Одбор прекорачује своју надлежност (Фото Р. Крстинић)
Уочи још једног Међународног београдског сајма књига понавља се исти, заправо, вечити проблем доделе пословног и излагачког сајамског простора, а поново се поставља и питање ко и на основу чега некоме додељује велики простор на најатрактивнијим местима, а некоме у запећку. Овога пута огласило се Удружење професионалних издавача Србије (УПИС), најоштрије протестујући због захтева Одбора Међународног београдског сајма књига да издавачи овом Одбору достављају завршне рачуне за 2014. годину, на основу чега ће добити пословни простор на сајму. Позиција на Међународном београдском сајму књига издавачима важна је из комерцијалних разлога, међутим, УПИС заступа мишљење да је принцип овог Одбора сајма књига да онај ко остварује велику добит по завршном рачуну, и на Сајму књига заради више. Шта заправо значи достава завршних рачуна Одбору сајма књига, питали смо издаваче, који улазе у састав овог удружења, а кога чине „Клио”, „Геопоетика”, „Архипелаг”, „Академска књига”, „Паидеја” и други.
Подаци из завршног рачуна садрже информације о броју запослених, о величини издавачке куће, о заради коју годишње остварује на основу својих издања, о укупном обиму посла издавача. Став је УПИС-а да Одбор Међународног београдског сајма књига прекорачује границе својих надлежности и да захтева увид у документа која по закону припадају само Пореској управи, Агенцији за привредне регистре и Центру за бонитет Народне банке Србије, а све под изговором „тржишне препознатљивости”. Ово удружење издавача тиме указује на доминацију комерцијалне стране издаваштва, што не говори о квалитету књига, већ „обиму посла” и успешности у продаји.
–Одбор Београдског сајма књига не може имати шира и другачија овлашћења од одбора других културних манифестација чији је оснивач град Београд (ФЕСТ, БИТЕФ или БЕМУС), а за које не важе овакви кртеиријуми, стоји у саопштењу Удружења професионалних издавача Србије.
Поводом свих наведених закључака, УПИС захтева од Секретаријата за културу града Београда и од Скупштине града Београда да именују нови одбор Београдског сајма књига, који ће одражавати оснивачке и програмске циљеве културне манифестације као што је Београдски сајам књига и програмску разноликост савременог српског издаваштва.
На основу чега се додељује сајамски простор и зашто се од издавача траже завршни рачуни питања су која смо поставили представницима сајамског одбора, а одговоре смо добили од др Маје Радонић, помоћника уредника и пи-ара Међународног београдског сајма књига.
По њеним речима, критеријум тржишне препознатљивости само је један од параматара на основу којих се додељује излагачки простор на Београдском сајму књига, већ више од пет година. По њеним речима, подаци о тржишној препознатљивости доступни су на интернет сајту Агенције за привредне регистре, чиме се подстиче „легално пословање, што свакако доприноси и борби против сиве економије у издаваштву”.
– Поред овог критеријума, важе и други, међу којима су традиција и поштовање правила Београдског сајма књига. Ради вредновања традиције у култури и издаваштву, приликом расподеле простора посебно се узимају у обзир година оснивања издавача, као и награде које је добио током свога постојања. Квалитет објављених наслова вреднује се и на основу података о томе колико књига домаћих аутора одређеног издавача је преведено у иностранству, каже Маја Радонић, уз посебну напомену да је потпуно нетачно да је у фокусу оваквог вредновања остварени профит.
–Нажалост, иза одбране културних вредности често стоје лични интереси, а иза медијских напада – покушаји застрашивања доносилаца одлука ради одбране непоштено стечених позиција, истакла је Маја Радонић, не доводећи у питање објективност одлука Одбора сајма књига.
Као и у другим, сличним, приликама, као и поводом манифестација у чијем средишту су књига, представа или филм, разговори се углавном воде о свему што заправо није сама суштина књиге, представе или филма...
Нема коментара:
Постави коментар