Куда води Четврта капија

Куда води Четврта капија
ПАРАЛЕЛЕ

Капије Вира, Винче, Земље...

Капије Вира, Винче, Земље...
...Тринаесто Сазвежђе...

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА 1983 - 2023
Едиција ЗАВЕТИНЕ

среда, 14. септембар 2011.

ЗБОРНИК ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА 2011


Знак препознавања

ОЧЕКУЈУЋИ ЈУБИЛЕЈ – ПОЕЗИЈА

            Ближе се двадесет пете ''Шумадијске метафоре''. Мали велики јубилеј је на дохват руку. Фестивал се одржао на ногама али је, истовремено, растао и непрестано надрастао самог себе. Сада је – без лажне скромности – једна од најзначајнијих песнич- ких манифестација међу онима које се одржавају код нас. Уз то, има и наставља да развија и димензију коју бисмо, с разлогом, могли назвати међународном. Не само да се појављује инострани гост (ове године је то позната бугарска песникиња Елка Њаго- лова) и да је стални учесник Октобарских међународних сусрета у Београду, већ и у рубрици „Дародавци“ шири представљање страних песника у врсним преводима старијих и млађих српских преводилаца. Ове године, осим нових превода са француског је- зика из заоставштине Оливере Милићевић, доносимо прегршт превода са руског Светислава Травице, са енглеског Владимира Јагличића и Данијеле Т. Богојевић, са пољског Оливера Јанкови- ћа, две преведене песме сјајног мађарског романсијера Шандора Мараија које је превела Теодора Дроздик-Поповић, као и пет пе- сама трагичног енглеског предромантичара Томаса Чатертона (убеђени да ће оне бити права књижевна посластица за литерарне сладокусце) које је превео Бојан Белић.  
                На овогодишњем конкурсу учествовало је сто шездесет троје песника, а прозаици су послали седамдесет шест прича. Наставила се „прича“ која траје неколико година: међу учесници- ма је поприличан број афирмисаних, окњижених, престижним наградама награђиваних песника, такође и песника из дијаспоре (Француска, Шведска, Немачка, Пољска...), али су ту и они млади и млађи чије представљање је од самог почетка нашег Фестивала било његова основна намера.
                Зборник је сачувао своју концепцију. Састоји се из прегр- шти малих књига. Основицу чине – очекивано – прилози награђе- них, похваљених и одабраних песника и писаца кратких прича.
                У рубрици „Баштиник“ ове године представљамо драго- ценог и, на жалост, још недовољно као таквог уоченог, песника, приповедача и сликара Јована Богићевића, преминулог прошле године, који је десетак година провео у нашпем граду.
                У рубици „Песничко даривање“, коју претварамо – нада- мо се – у песнички часопис унутар зборника – осим страних песника у преводима наших преводилаца

понедељак, 30. мај 2011.

Из Матурантских Завештања / Слободан Бранковић


Агрегат Заветина.
Цртеж Милене Павловић Барили.
Један од знакова препознавања

О, Величанство матурско!
Не шапући… и  не лажи
Да то киша пљушти
И да се низ лице слива.

Само је ноћ могла бити
Таква, баш таква у белом!
Цветић јабуке и твој чуперак
Никад више заједно
На моме реверу!

Цртали смо путеве
Којима нећемо ићи.

Ах, живот иде!?
Екскурзије које се враћају за нама.
Ми, узвишени као брежуљци,
Малобројни са Излета у небо.

Али...ако икада заборавиш...
Само нешто заборавиш…
Био сам Хамлет, Дон Жуан, Дон Кихот…
Тако сам догурао до матуранта!

Не заклињи се на вечност…не…
Моје име…то ветар, ипак, боље…
Него ти дрхтавим гласом.

Молитва кад слика пожути.

О, да ли ће се звоно чути
Последњег часа…
Под звездама.
…
(Из једног необјављеног рукописа)

понедељак, 28. март 2011.

Одабрана места из ДНЕВНИКА I Небојше Васовића


Винавер

Од свих песника српског порекла, најпризнатији је у свету онај који је две године служио у америчкој војсци ─ Чарлс Симић.
*
Ево како се велики српски дисидент, Б. М. Михиз, мучио као новинар у комунистичкој Југославији.
Мислим да смо Васа курир и ја били једини људи који нисмо били чланови партије.
Али, они су се према мени односили лепо. Ја бих доносио свој чланак и ако бих изјавио свом уреднику Зири Адамовићу, који је био сигурно један од најбољих послератних новинара, да је мој чланак у реду, њега нико није читао. Ја бих сам сигнализирао ако у њему има нешто проблематично, па бисмо се онда погађали шта може шта не може. Ако није могло, онда тај чланак нисам објављивао.
(Из интервјуа са Михизом, Књижевност 1-2, 1998, с. 314-315, подвукао Н. В.)

*
„Био је то човек са златним мозгом, а одсјаји тог злата бљескали су у свакој
његовој речи.“
(Матија Бећковић о Михизу, Нин, 18. децембар, 1997)

ЕСЕЈИСТИЧКА ПОЕЗИЈА / Душан Стојковић


Зоксов поглед низводно

(Зоран М. Мандић, Бог у продавници огледала, Интелекта, Ваљево, 2010) 

            Кренимо од наслова. Он је несумњиво симболичан. Шта Бог тражи у продавници огледала? Јавља ли се као муштерија или као неко, ко осмотривши оно што му огледало приказује, жели да промени свет? Хоће ли, као Алиса, да се у огледало увуче и открије онај други, паралелни, одсдањани или сањајући, сасвим свеједно, свет? Јесте ли он творац и онога што се иза огледала збива? Која је, уосталом, симболика огледала? Истина, самоостварење, мудрост, ум, душа, натприродна и божанска интелигенција, искреност, чистота... Амбивалентно по значењу, може бити и соларно и лунарно.  Може ли се данас уопште споменути, када је о књижевности реч, огледало, а да се Борхесу не обрете у наручју? Шта је Борхес, данас, нама?
            Песме или лирски есеј? Нову Мандићеву збирку несумњиво треба упоредити са Малим (п)огледима (2006; допуњено издање 2008), њеном близаначком књигом? ......
                                                                                        Душан Стојковић


         Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/kanal-fltra/esejistickapoezija

ПРЕГЛЕД НАЈНОВИЈИХ ЧЛАНАКА НА СТРАНИЦАМА ПОРТАЛА - СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

VESTI - Era Svetlosti

Баш-баш Срб

Васељенске новине