 |
| Агрегат Заветина. Цртеж Милене Павловић Барили. Један од знакова препознавања |
О, Величанство матурско!
Не шапући… и не лажи
Да то киша пљушти
И да се низ лице слива.
Само је ноћ могла бити
Таква, баш таква у белом!
Цветић јабуке и твој чуперак
Никад више заједно
На моме реверу!
Цртали смо путеве
Којима нећемо ићи.
Ах, живот иде!?
Екскурзије које се враћају за нама.
Ми, узвишени као брежуљци,
Малобројни са Излета у небо.
Али...ако икада заборавиш...
Само нешто заборавиш…
Био сам Хамлет, Дон Жуан, Дон Кихот…
Тако сам догурао до матуранта!
Не заклињи се на вечност…не…
Моје име…то ветар, ипак, боље…
Него ти дрхтавим гласом.
Молитва кад слика пожути.
О, да ли ће се звоно чути
Последњег часа…
Под звездама.
…
(Из једног необјављеног рукописа)
Нема коментара:
Постави коментар