Из Матурантских Завештања / Слободан Бранковић

Агрегат Заветина.
Цртеж Милене Павловић Барили.
Један од знакова препознавања

О, Величанство матурско!

Не шапући… и  не лажи

Да то киша пљушти

И да се низ лице слива.

Само је ноћ могла бити

Таква, баш таква у белом!

Цветић јабуке и твој чуперак

Никад више заједно

На моме реверу!

Цртали смо путеве

Којима нећемо ићи.

Ах, живот иде!?

Екскурзије које се враћају за нама.

Ми, узвишени као брежуљци,

Малобројни са Излета у небо.

Али...ако икада заборавиш...

Само нешто заборавиш…

Био сам Хамлет, Дон Жуан, Дон Кихот…

Тако сам догурао до матуранта!

Не заклињи се на вечност…не…

Моје име…то ветар, ипак, боље…

Него ти дрхтавим гласом.

Молитва кад слика пожути.

О, да ли ће се звоно чути

Последњег часа…

Под звездама.

…

(Из једног необјављеног рукописа)

Одабрана места из ДНЕВНИКА I Небојше Васовића

Винавер

Од свих песника српског порекла, најпризнатији је у свету онај који је две године служио у америчкој војсци ─ Чарлс Симић.

*

Ево како се велики српски дисидент, Б. М. Михиз, мучио као новинар у комунистичкој Југославији.

Мислим да смо Васа курир и ја били једини људи који нисмо били чланови партије.

Али, они су се према мени односили лепо. Ја бих доносио свој чланак и ако бих изјавио свом уреднику Зири Адамовићу, који је био сигурно један од најбољих послератних новинара, да је мој чланак у реду, њега нико није читао. Ја бих сам сигнализирао ако у њему има нешто проблематично, па бисмо се онда погађали шта може шта не може. Ако није могло, онда тај чланак нисам објављивао.

(Из интервјуа са Михизом, Књижевност 1-2, 1998, с. 314-315, подвукао Н. В.)

*

„Био је то човек са златним мозгом, а одсјаји тог злата бљескали су у свакој

његовој речи.“

(Матија Бећковић о Михизу, Нин, 18. децембар, 1997)

Видети више: https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/sjaj-i-beda-velikana-birokratske-knizevnosti/odabranamestaizdnevnikainebojsevasovica

ЕСЕЈИСТИЧКА ПОЕЗИЈА / Душан Стојковић

Зоксов поглед низводно

(Зоран М. Мандић, Бог у продавници огледала, Интелекта, Ваљево, 2010) 

            Кренимо од наслова. Он је несумњиво симболичан. Шта Бог тражи у продавници огледала? Јавља ли се као муштерија или као неко, ко осмотривши оно што му огледало приказује, жели да промени свет? Хоће ли, као Алиса, да се у огледало увуче и открије онај други, паралелни, одсдањани или сањајући, сасвим свеједно, свет? Јесте ли он творац и онога што се иза огледала збива? Која је, уосталом, симболика огледала? Истина, самоостварење, мудрост, ум, душа, натприродна и божанска интелигенција, искреност, чистота... Амбивалентно по значењу, може бити и соларно и лунарно.  Може ли се данас уопште споменути, када је о књижевности реч, огледало, а да се Борхесу не обрете у наручју? Шта је Борхес, данас, нама?

            Песме или лирски есеј? Нову Мандићеву збирку несумњиво треба упоредити са Малим (п)огледима (2006; допуњено издање 2008), њеном близаначком књигом? ......
                                                                                        Душан Стојковић


         Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/kanal-fltra/esejistickapoezija

Тотална књижевност за тоталну стварност

Књи­жев­ник Ра­до­мир Сми­ља­нић, ини­ци­ја­тор осни­ва­ња но­вог књи­жев­ног прав­ца, са про­грам­ским на­зи­вом „то­тал­на књи­жев­ност за то­тал­ну ствар­ност“, проф. др Мар­ко Мла­де­но­вић и пи­сци Мо­мир Кр­сма­но­вић и Ве­се­лин Џе­ле­то­вић, са­ста­ви­ли су и об­ја­ви­ли ма­ни­фест но­вог ли­те­рар­ног по­кре­та.
     Видети више: ***