УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 13. децембар 2010.

Апел оних који долазе / Слободан Бранковић († 2013)

ПЕСНИЦИ  СВИХ  ЗЕМАЉА  УЈЕДИНИТЕ  СЕ

Паламачко, старо латинско поље.
Погледајте часопис Оркестар СУЗ
Копање као и писање.
Терамо кратке редове.
Као што су и душе сељака.
Бегунчева из Тршћанске ситуације.
Туристкиња, нека жабарка,
С лудог камена Лутвине чесме,
Крај Via militaris,
Снимала рурални ритуал.
Безбедњак (стари комесар) позвао на разговор.

1.Одузети земљу онима који у њој само леже.
2. Васпитни рад на експропријанисаној парцели
 песника наполичара у соцреалистичком преображају.
3. Преиспитати ларпурлатизам спољног непријатеља.

Слободан Бранковић


_______
Поштовани, 
Подржавам идеју о потреби критике за живот квалитетне књижевности.
Могу и сам додати неколико редака.
Критику у књижевности можемо појмити и као оштрицу која је ослобађа слабих места, или заблуде да је оно што није.
У поезији се то јасније очитује. Мерила су се кристалисала од најранијих песничких трагова. Песме писане на различитим језицима имају нешто по чему их и спонтано, док читамо, вреднујемо. Да ли можемо рећи да поезија поседује својство и независно од језика на коме је писана? Колико год теорија књижевности и критике прелиставали и трагали за критеријумима, мерилима, скалама и хијерархијама вредности, нећемо наићи на јединствене поставке, таблице, табеле...? Како онда ради жири за награде, састављачи антологија, уредници бесмртних едиција?
...

Нема коментара:

Постави коментар