СЛАТКО ОД ЈОРГОВАНА. - ЖМАРЕ И ЖМАРЦИ

 

 

СЛАТКО ОД ЈОРГОВАНА

Да ли сте икад пробали

слатко од јоргована?

Ја јесам – мирис јоргована

са једном дивном јоргованком!

И крупнооком звезданом.

Тамо у Звижду, и Хомољу.

А да заиста неко направи

и слатко од јоргована,

то сам управо сазнао

прочитавши рецепт Г-ђе Лукић*.

За слатко од јоргована такође је потребан

килограм шећера, чаша воде да би се

шећер ушпиловао и 100 грама пажљиво

очишћених цветова јоргована. Слатко

од јоргована се кува на исти начин

као слатко од љубичице с тим што се

не ставља лимунтус јер је за укус и мирис

довољан јак и пријатан мирис јоргована.

_

* Слатко од јоргована Марина је скувала по препоруци

Небојше Нушића,унука нашег великог писца Бранислава

Нушића. И испало је савршено! - Цинцари су мало племе,

и добро прихваћени у Србији (песник Лаза Костић, браћа

Змај, и толико других, који су преузели српска имена

и презимена, наша браћа! Православна. Као и Власи!

Војвода Паул Матејић, из Мелнице.) Али Влах је пореклом,

и архимандрит и Старац Тадеј, нека му је вечна слава,

из суседног села Витовнице, и манастира краљевске

лавре великог српског краља – Милутина.) Ова два

почивша Влаха, назовимо их СрбоВласи, беху

истински храбри и великосрби! - Ако неко хоће да

скува слатко од цветова липе или храста, нека потражи

рецепт од наше најверније браће до скора – Цинцара,

Влаха, и Цигана, ако жели да испадне савршено.

Рецепт је стари, кувари га знају. И надам се

да тајну рецепта нису продали нашим душманима…

 

 

 

 

 

 

 

 

ЖМАРЕ И ЖМАРЦИ

Хвала вам, браћо православна!

 

Манастирице.

Рановца.

Кладурова.

 

Што нас позвасте у госте,

не само да опробамо

него и да видимо

како ваши кувари

спремају жмаре!

Жмаре нису чварци.

Жмаре су старо јело,

Божија храна.

Кува се дуго,

скоро читав дан.

Нисмо видели

почетак.

Јер су кувари

започели кување

претходне вечери.

Овнујско месо се кува

без лоја, са кукурузним брашном

и празилуком. У казану.

Пре додавања меса

укува се празилук.

Када се месо раскува,

врши се процеђивање меса и одваја

како би се мишићна влакна посебно издвојила

и вратила у процеђену чорбу на докувавање.

Ми смо стигли када сте постепено додавали кукурузно

брашно, кувајући га и непрестано мешајући на смену

варјачом све док се смеса не сједини и запржи

врелом свињском машћу…

 

И то је потрајало.

Видели смо и чули разне досетке и пошалице

уз препеченицу, и масне препирке

и друго, што не улази у песму,

и звук фруле.

Нешто смо разумели,

кад сте причали на вашем

и на езоповском језику,

нешто од чега Божје људе

подилазе жмарци

и госте тога треба поштедети.

Поготову праве пријатеље.

Оне старе.

Нажалост чули смо нешто

што није ни за причу,

нити не дао Бог за препричавање.

Ми добро знамо разлику између Божијег човека и изрода!

- Долазимо на Земљу како бисмо упознали своју Душу,

а не да бисмо је продали!

Преселе су нам жмаре и жмарци,

више него најбуђавији чварци.

Сметнусмо са ума речи оног Јасновидца,

што је упозорио (у ова терминаторска времена

многе људе и браћу): - Зависи како ко, Божији човек

има душу и чува је, Изрод продаје и душу своју

и туђу...

         Почетком фебруара 2020.        (Б. Т.)